Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Kaličanin, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) i 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog ističe da je pogrešna pravna kvalifikacija krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim kao krivičnog dela iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika, već da bi u konkretnoj situaciji eventualno moglo biti reči o privilegovanom obliku krivičnog dela iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika, jer je okrivljeni otac deteta, a ne neko treće lice, pa je, prema stavu odbrane, okrivljeni jedino mogao da se tereti za onemogućavanje izvršenja odluke nadležnog organa, kojim je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se onaj ko maloletno lice protivpravno zadrži ili oduzme od roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica, odnosno ustanove, kojima je ono povereno ili onemogućava izvršenje odluke kojom je maloletno lice povereno određenom licu, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Radnja ovog krivičnog dela je alternativno postavljena i predstavlja protivpravno zadržavanje ili oduzimanje maloletnog lica ili onemogućavanje izvršenja odluke kojom je maloletno lice povereno određenom licu i može je izvršiti bilo koje lice kome maloletno lice nije povereno.

Odredbom člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da će se onaj ko onemogućava izvršenje odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem i drugim srodnikom, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Ovo krivično delo postoji u slučaju kada se onemogućava izvršenje odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je u vremenskom periodu od 02.02.2020. godine do 07.02.2020. godine, u stanju uračunljivosti, svestan da je njegovo delo zabranjeno, protivpravno zadržao maloletno lice, dete VV od majke, oštećene BB, kojoj je dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, na način opisan u izreci presude, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje.

Iz ovakvog činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude, proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, i to kako objektivna, koje se odnose na radnju izvršenja - protivpravno zadržavanje maloletnog lica na koji način je majku onemogućio u faktičkom vršenju roditeljskog prava, tako i subjektivna obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji obuhvata i svest o zabranjenosti dela, o čemu se, odgovarajući na istovetne navode žalbe okrivljenog i njegovog branioca, izjasnio i drugostepeni sud, u svojoj presudi Kž1 156/23 od 23.11.2023. godine, na strani 5. u četvrtom, petom i šestom stavu.

Kako krivično delo iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika, može izvršiti bilo koje lice, kome maloletno lice nije povereno, pa i otac, te kako u konkretnom slučaju predmet optužbe nije onemogućavanje izvršenja odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem, već protivpravno zadržavanje maloletnog lica, za koju radnju je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, to su neosnovana ukazivanja branioca da se u radnjama okrivljenog stiču obeležja krivičnog dela iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili zakon kada su okrivljenog AA, oglasili krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika, pa su kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, pored ovoga, navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) i 441. stav 3. i 4. ZKP, koje predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, branilac u zahtevu ne konkretizuje na koji način je u konkretnom slučaju povređen identitet presude i optužbe, već povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP upravo obrazlaže navodima da je činjenični opis krivičnog dela iz izreke presude ostao u granicama onih okolnosti na kojima se optužba zasniva i okrivljeni oglašen krivim za radnje koje su mu stavljene na teret optužnim aktom. Takođe, kada su u pitanju povrede zakona iz člana 439. tačka 3) i 441. stav 3. i 4. ZKP, branilac u zahtevu ne daje razloge na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji, imovinskopravnom zahtevu i troškovima postupka, povređen zakon na štetu okrivljenog.

Kako Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda, nije upuštao.

Pored ovoga, branilac u obrazloženju zahteva kao razlog podnošenja istog navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, dok ostalim navodima zahteva osporava činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno i ocenu izvedenih dokaza i opširno polemiše sa pitanjem izvršnosti rešenja kojim je maloletno dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci (član 440. ZKP), ukazujući pri tome na propust suda da pravilno primeni odredbe članova 16. stav 2. i 5., 424. i 428. ZKP, te nadalje navodeći da optužni akt nije bio podoban da se po njemu postupa, ukazuje da su povređene odredbe članova 500. stav 1. tačka 2. i 3. i 501. ZKP.

Međutim, kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, činjenično stanje iz člana 440. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povrede članova 16. stav 2. i 5., 424., 428. 500. stav 1. tačka 2. i 3. i 501. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud, u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić