Na osnovu odredbe člana 261. i 264. ZKP-a, okrivljeni je obavezan da sudu plati paušal u iznosu od 4.000,00 dinara kao i troškove veštačenja, dopunskih veštačenja i neposrednih izjašnjenja veštaka u ukupnom iznosu od 24.350,00 dinara, te oštećenoj na ime imovinskopravnog zahteva iznos od 159.120,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 589/14 od 21.11.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog N.B., adv. D.V., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a i to konkretno kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi zbog povrede člana 439. tačka 1) ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP-a), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.B. u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a je neosnovan.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog N.B., navodi opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, uz obrazloženje da je sud okrivljenog N.B. oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ iako radnje koje su okrivljenom stavljene na teret ne sadrže elemenat protivpravnosti, niti povredu bilo koje blanketne norme koja je potrebna da bi postojalo krivično delo iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika, kao ni potreban limit od 150.000,00 dinara, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Krivično delo poreska utaja čini onaj ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela iz člana 229. stav 1. KZ pored ostalih jeste i neprijavljivanje zakonito stečenih prihoda koji su od uticaja za utvrđivanje obaveze plaćanja poreza, doprinosa ili dažbina.

U konkretnom slučaju iz činjeničnog opisa dela datog u izreci pravnosnažne presude, saglasno opisu dela u optužnom aktu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 229. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni N.B. oglašen krivim i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja - neprijavljivanje zakonito stečenih prihoda koji su od značaja za utvrđivanje obaveze plaćanja poreza, doprinosa ili dažbina tako i subjektivna obeležja koja se tiču psihičkog odnosa okrivljenog, koji osim umišljaja čini i namera izbegavanja plaćanja poreza, koja se može odnositi i na delimično izbegavanje.

Kako ovu oblast reguliše Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a poreski obveznik je dužan da da tačne podatke o svojim prihodima i uopšte o činjenicama koje su relevantne za utvrđivanje visine poreza, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude u kojoj je navedeno da okrivljeni u konkretnom slučaju u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza, nije prijavio zakonito stečeni prihod u skladu sa odredbom člana 85. stav 1. tačka 13. i člana 86. Zakona o porezu na dohodak građana kojim je propisano šta čini dodatne prihode na koje se plaća porez na dohodak građana i oštetio budžet Republike Srbije izbegavanjem plaćanja poreske obaveze u ukupnom iznosu od 159.120,00 dinara, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela, pa i iznos koji prelazi 150.000,00 dinara, utajenog poreza. S`toga su neprihvatljivi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog o povredi zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se, neosnovano, ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.B., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 490. i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                            Nevenka Važić, s.r.