Branilac okrivljenog Gorana Turićanina - advokat Darko Autišer podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Pančevu K.725/23 od 30.09.2024. godine, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1237/24 od 18.12.2024. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog navodi da se količina od 370,96 grama opojne droge marihuane ne može smatrati velikom količinom, a što je konstitutivni element krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ. Prema navodima zahteva sud je trebalo da prekvalifijuje krivično delo za koje se tereti okrivljeni, na osnovni oblik, odnosno na krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, na koji način se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, koji se primenjuje od 01.12.2019. godine) čini onaj ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni Goran Turićanin „...sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, neovlašćeno u velikoj količini držao supstancu koja se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci ... – kanabis, tako što je u kući u kojoj živi ..., u spavaćoj sobi u jednoj od donjih fioka ormara držao jednu pvc kesu u kojoj se nalazila još jedna pvc kesa u kojoj se nalazila opojna droga marihuana u ukupnoj količini od 370,96 grama neto mase, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“, a u vreme i mestu kako je to bliže opisano u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Gorana Turićanina stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Kako je, dakle, po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, to se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Inače, ne postoji opšteprihvaćeno pravno shvatanje o tome koja tačno količina opojne droge, između ostalih i opojne droge marihuane, se smatra velikom količinom opojne droge kod krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, već u svakom konkretnom slučaju, a uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti tog konkretnog slučaja, sud ceni da li se radi o velikoj količini opojne droge ili ne, a što su sudovi u ovom slučaju detaljno cenili i za svoju odluku u obrazloženjima pobijanih nižestepenih presuda dali jasne i argumentovane razloge.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi branioca okrivljenog da sud ne daje jasne razloge i ne obrazlaže na osnovu kojih kriterijuma je došao do zaključka da se u konkretnom slučaju radi o velikoj količini opojne droge, bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Turićanina - advokata Darka Autišera, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković