Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.2772/13 od 06.11.2013. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vranju, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju K br.1623/12 od 07.06.2013. godine u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što su radnje okrivljenog M.P. pravno kvalifikovane kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 23.11.2012. godine do 18.12.2012. godine, dok je žalba okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog M.P. – advokat V.LJ., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.2772/13 od 06.11.2013. godine, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači drugostepenu presudu tako što će odbiti žalbu Osnovnog javnog tužioca u Vranju i potvrditi prvostepenu presudu, ili da ukine obe presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.2772/13 od 06.11.2013. godine povređen zakon na štetu okrivljenog, jer je ovom presudom preinačena prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije predmetnog krivičnog dela i odluke o kazni tako što je osuđen za teže delo – za krivično delo iz člana 350. stav 3. KZ, i pored toga što u konkretnom slučaju nije utvrđeno da je ovo delo učinjeno od strane organizovane grupe ili zloupotrebom službenog položaja, niti je utvrđeno da je okrivljeni prevezao veći broj lica preko granice, a što je osnovno obeležje tog krivičnog dela, te da je na taj način primenjen krivični zakon koji se nije mogao primeniti.

Dakle, iz obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi pobijanje drugostepene presude zbog povrede odredaba člana 439. tačka 2. ZKP, ukazivanjem da je na štetu okrivljenog drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu primenjujući zakon koji se nije mogao primeniti.

Izneti navodi zahteva se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 459. ZKP, propisano je da će drugostepeni sud presudom usvojiti žalbu i preinačiti prvostepenu presudu ako smatra da s obzirom na utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj presudi postoji povreda iz člana 439. i 441. Zakonika, a prema stanju stvari i u slučaju povrede iz člana 438. stav 1. tačka 1, 7, 9. i 10. Zakonika.

Iz citiranih zakonskih odredaba, jasno proizilazi da drugostepeni sud ima ovlašćenje da prvostepenu presudu izmeni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije i na štetu okrivljenog, ukoliko je protiv prvostepene presude izjavljena žalba i od strane javnog tužioca.

U konkretnom slučaju, protiv prvostepene presude, pored okrivljenog i njegovog branioca, žalbu je izjavio i javni tužilac. Upravo uvažavanjem žalbe javnog tužioca, prvostepena presuda je i preinačena u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, tako što su radnje okrivljenog pravno kvallifikovane kao krivično delo iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje delo je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Prilikom donošenja odluke, drugostepeni sud je imao u vidu, kako je to navedeno na strani 3 presude, da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio krivični zakon, jer je našao da u radnjama okrivljenog stoje bitna obeležja krivičnog dela iz člana 350. stav 2. KZ, na koje propuste je osnovano ukazano u žalbi javnog tužioca, te je drugostepeni sud imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o krijumčarenju većeg broja lica, kako je navedeno u izreci prvostepene presude, a što predstavlja kvalifikatornu okolnost krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen - preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela i radnje okrivljenog M.P. pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, te je obzirom na visinu kazne propisane za ovo krivično delo, preinačio prvostepenu presudu i u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Kako je, prema tome, drugostepeni sud postupao u skladu sa svojim ovlašćenjima kada je, na pravilno utvrđeno činjenično stanje, preinačio prvostepenu presudu primenjujući odgovarajuću pravnu kvalifikaciju u odnosu na radnje okrivljenog opisane u optužnici, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u takvom postupanju drugostepenog suda nije povređen zakon u smislu člana 439. tačka 2. ZKP, te je zahtev odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                             Nevenka Važić, s.r.