Istom presudom, na osnovu člana 87. stav 1. KZ, u vezi člana 176. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude.

Okrivljeni je obavezan da u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude na ime troškova krivičnog postupka, uplati paušalni iznos od 10.000,00 dinara, u korist budžetskih sredstava suda.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 br.36/23 od 13.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Zlatana Kurtovića, a presuda Osnovnog suda u Sjenici K br.150/22 od 26.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zlatan Kurtović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivčnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je prvostepeni sud u izreku presude, umesto navoda „nemajući ovlašćenja za trgovinu nabavio robu u većoj vrednosti u svrhu prodaje ... stavio u promet proizvode čiji je promet ograničen“ uneo reči „neovlašćeno stavio u promet proizvode koji se smatraju akciznim proizvodima“, na koji način je povredio objektivni idetitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, stavljajući ga u teži procesno-pravni položaj, jer je oglašen krivim za više krimilanih aktivnosti i veću kriminalnu volju od one za koju je optužen.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće „kriminalne količine“ okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, suprotno navodima zahteva, to nije učinjeno, imajući u vidu da je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela, i to krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izvršenih u sticaju, pa kako je pravnosnažnom presudom oglašen krivim samo zbog jednog krivičnog dela – iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da je optužni akt izmenjen na štetu okrivljenog i da je oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju od one za koju je optužen.

Pri tome činjenica da je prvostepeni sud u izreku presude uneo reči „neovlašćeno stavio u promet proizvode koji se smatraju akciznim proizvodima“, umesto navoda „nemajući ovlašćenja za trgovinu nabavio robu u većoj vrednosti u svrhu prodaje ... stavio u promet proizvode čiji je promet ograničen“, po oceni ovoga suda, optužba nije prekoračena, obzirom da izmena činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pobijane presude nije izvršena na štetu okrivljenog, već je sud izrekom presude samo uskladio činjenični opis predmetnog krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva.

Stoga se, po oceni ovoga suda, podnetim zahtevom neosnovano ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Neosnovano se istim zahtevom ističe i da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da u izreci presude nisu navedeni konstitutivni elementi bića krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se odnosi na radnju okrivljenog da predmetnu akciznu robu – cigarete, nabavlja radi dalje prodaje, odnosno njihovog prenošenja radi dalje prodaje.

Naime, branilac okrivljenog je istovetne navode već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Viši sud u Novom Pazaru, kao drugostepeni, ocenio je ove žalbene navode neosnovanim i na strani 3, stav 4, 5 i 6 i strani 4, stav prvi i drugi izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da prvostepena presuda nije doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koje razloge ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, te na iste u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Najzad, podnetim zahtevom branilac okrivljenog ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isticanjem da je primena mere bezbednosti oduzimanja predmeta iz člana 87. KZ moguća jedino ukoliko se radi o predmetima koji su upotrebljeni, ili su bili namenjeni za izvršenje krivičnog dela, ili su nastali izvršenjem krivičnog dela, pa kako u konkretnom slučaju predmetno vozilo nije upotrebljeno niti namenjeno za izvršenje krivičnog dela, to nije bilo mesta izricanju ove mere prema okrivljenom.

Ni ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, imajući u vidu da je istovetne navode branilac već isticao u podnetoj žalbi, izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa kako je drugostepeni sud našao da su i ovi žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 5 stav prvi, drugi, treći i četvrti svoje odluke, dao jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da prvostepeni sud pravilnom primenom odredaba članova 87. KZ i člana 176. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prema okrivljenom izrekao meru bezbednosti oduzimanja putničkog motornog vozila, koje razloge ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge i upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP. Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Uprvitelj pisarnice

Marina Antonić