- dana 29.10.2003. godine, prenela novac u iznosu od ... dinara na račun STR S.,

- dana 31.10.2003. godine, prenela novac u iznosu od ... dinara na račun STR S.,

- dana 25.11.2003. godine, prenela novac u iznosu od ... dinara na račun STUR Č.V.,

- dana 15.01.2004. godine, prenela novac u iznosu od ... dinara na račun STR S.,

- dana 16.01.2004. godine, prenela novac u iznosu od ... dinara na račun STUR Č.V.,

- dana 23.01.2004. godine, prenela novac u iznosu od ... dinara na račun STR B.,

- dana 27.01.2004. godine, prenela novac u iznosu od ... dinara na račun STR S.,

- dana 30.01.2004. godine, prenela novac u iznosu od ... dinara na račun I.O.,

- dana 06.02.2004. godine, prenela novac u iznosu od ... dinara na račun STUR Č.V.,

- dana 24.03.2004. godine, prenela novac u iznosu od ... dinara na račun STR S.,

te je, u više navrata, sa računa SZTR S. podizala gotov novac koji je zadržavala za sebe i time sebi pribavila imovinsku korist, a oštećenom nanela štetu pa je tako:

- dana 10.08.2004. godine, podigla novac u iznosu od 50.000,00 dinara,

- dana 11.08.2004. godine, podigla novac u iznosu od 37.000,00 dinara i iznos od 45.000,00 dinara,

- dana 18.08.2004. godine, podigla novac u iznosu od 49.800,00 dinara i iznos od 49.500,00 dinara,

- dana 19.08.2004. godine, podigla novac u iznosu od 49.700,00 dinara i iznos od 49.800,00 dinara,

- dana 24.08.2004. godine, podigla novac u iznosu od 49.800,00 dinara,

- dana 31.08.2004. godine, podigla novac u iznosu od 25.000,00 dinara,

- dana 02.09.2004. godine, podigla novac u iznosu od 49.500,00 dinara i iznos od 49.800,00 dinara,

- dana 30.09.2004. godine, podigla novac u iznosu od 49.800,00 dinara i iznos od 49.600,00 dinara,

- dana 21.12.2004. godine, podigla novac u iznosu od 29.827,80 dinara,

- dana 29.12.2004. godine, podigla novac u iznosu od 49.800,00 dinara,

- dana 30.12.2004. godine, podigla novac u iznosu od 47.050,00 dinara,

- dana 14.01.2005. godine, podigla novac u iznosu od 27.041,00 dinara,

- dana 20.01.2005. godine, podigla novac u iznosu od 39.500,00 dinara i iznos od 35.000,00 dinara,

- dana 03.02.2005. godine, podigla novac u iznosu od 40.000,00 dinara,

- dana 10.02.2005. godine, podigla novac u iznosu od 49.800,00 dinara i iznos od 19.200,00 dinara i

- dana 16.03.2005. godine, podigla novac u iznosu od 29.500,00 dinara,

- čime bi izvršila krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K 1515/10 od 22.03.2013. godine, okrivljena B.R. oglašena je krivom zbog izvršenog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, za koje delo joj je sud izrekao uslovnu osudu tako što joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno odredio da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od četiri godine ne izvrši neko novo krivično delo i ukoliko u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude oštećenom G.M. vlasniku SZTR S. plati na ime imovinsko-pravnog zahteva iznos od 1.295.138,80 dinara. Ovom presudom, na osnovu člana 206. stav 2. ZKP-a okrivljena je obavezana da oštećenom G.M. vlasniku SZTR S. na ime imovinsko-pravnog zahteva plati iznos od 1.295.138,80 dinara, dok je oštećeni za eventualni višak preko dosuđenog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3175/13 od 02.07.2013. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivljene B.R. i branioca okrivljene advokata B.L., a presuda Višeg suda u Beogradu K 1515/10 od 22.03.2013. godine je potvrđena.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 831/13 od 24.12.2013. godine protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3175/13 od 02.07.2013. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 5. stav 2. Krivičnog zakonika i članom 103. tačka 6, te članom 104. stav 6. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev i preinačiti presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3175/13 od 02.07.2013. godine, te na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP-a doneti presudu kojom se prema okrivljenoj B.R. odbija optužba zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ, zbog zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane Republičkog javnog tužioca Ktz 831/13 od 24.12.2013. godine, braniocu okrivljene B.R., advokatu B.L., održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca niti branioca okrivljene, nalazeći da nije neophodno njihovo prisustvo sednici veća i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, br.72 od 28.09.2011. godine) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Okružni javni tužilac u Beogradu optužnicom Kt 789/07 od 20.08.2009. godine, pod tačkom 1, okrivljenoj B.R. stavio na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 3. i 1. Krivičnog zakonika (u periodu od 01.01.2002. godine do 30.04.2005. godine). Istom optužnicom, pod tačkom 2, okrivljenoj B.R. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je na glavnom pretresu održanom pred Višim sudom u Beogradu rešenjem K 1515/10 od 20.03.2013. godine razdvojen krivični postupak.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 1515/10 od 22.03.2013. godine, kojom je okrivljena B.R. oglašena krivom zbog izvršenog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, primenjen je krivični zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a obuhvaćene su radnje okrivljene B.R. preduzete u periodu od 01.04.2003. godine do 16.03.2005. godine, dok su radnje preduzete tokom 2002. godine kao i radnja preduzeta 11.01.2003. godine izostavljene iz činjeničnog opisa krivičnog dela jer je sud našao da je za te radnje nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja 11.01.2013. godine u smislu odredaba člana 95. i 96. Osnovnog krivičnog zakona.

Članom 5. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, dok je članom 5. stav 2. KZ, propisano da će se, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

U vreme izvršenja krivičnog dela od 01.04.2003. godine do 16.03.2005. godine, važio je Krivični zakon Republike Srbije, kojim je za krivično delo zloupotreba službenog položaja članom 242. stav 4. u vezi stava 1. bila propisana kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina.

Stupanjem na snagu odredbe člana 21. i 35. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121 od 24.12.2012. godine) dana 15.04.2013. godine, za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica propisanog članom 234. stav 1. propisana je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.

U vreme kada je doneta presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3175/13 od 02.07.2013. godine već je bio na snazi Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br.121 od 24.12.2012. godine), a tačnije od 15. 04.2013. godine primenjuje se član 21. tog zakona, koji članom 234. stav 1. propisuje krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, za koje krivično delo predviđa kaznu zatvora u rasponu od tri meseca do tri godine. Imajući u vidu da je prvostepenom presudom utvrđeno da je okrivljena opisane radnje izvršila kao odgovorno lice - vlasnik Agencije za knjigovodstvene usluge S., što je drugostepenom presudom i potvrđeno, kao i činjenicu da u izmenjenom Krivičnom zakoniku svojstvo izvršioca kao odgovornog lica opredeljuje pravnu ocenu opisanih radnji okrivljene kao krivično delo iz člana 234. stav 1. KZ, to je u smislu člana 5. stav 2. KZ, najblaži zakon za učinioca Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br.121 od 24.12.2012. godine).

Nadalje, prema odredbi člana 103. tačka 6. KZ, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, a odredbom člana 104. stav 6. KZ, predviđeno je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Kako je okrivljena B.R. poslednju radnju krivičnog dela preduzela 16.03.2005. godine, kojom radnjom je izvršila krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine, to je u smislu člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika, protekom vremena od šest godina - dakle 16.03.2011. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

S obzirom na to da je presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3175/13 doneta 02.07.2013. godine, u vreme kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, to je Apelacioni sud u Beogradu, pravilnom primenom krivičnog zakona, bio dužan da u žalbenom postupku preinači prvostepenu presudu u konkretnom slučaju uvaženjem žalbe branioca okrivljene B.R. i na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP-a, prema okrivljenoj B.R. odbije optužbu za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu da drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio, na taj način je učinio povredu člana 369. tačka 3. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, br.72 od 03.09.2009. godine) u vezi člana 103. tačka 6. i člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika, na štetu okrivljene B.R.

S obzirom na napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je otklanjajući učinjenu povredu zakona, preinačio pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K 1515/10 od 22.03.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3175/13 od 02.07.2013. godine, te je na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP-a, prema okrivljenoj B.R. odbio optužbu za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika, dok je o troškovima krivičnog postupka odlučio u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP-a.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                            Janko Lazarević,s.r.