Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog N.I., pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda.

Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, već i do kada mora imati branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju, u odnosu na okrivljenog N.I., imajući u vidu član 74. tačka 2) ZKP „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna - od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“.

Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom N.I. pravnosnažno okončan dana 13.10.2105. godine (donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.598/15, kojom su odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog N.I. i njegovog branioca – advokata B.Đ. i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.302/13 od 08.04.2015. godine potvrđena), imajući u vidu da je zahtev za zaštitu zakonitosti nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka podneo branilac koji mu je u tom postupku bio postavljen po službenoj dužnosti, obzirom da se postupak protiv okrivljenog vodio zbog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina, to ovaj branilac iz iznetih razloga, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Pored toga, ovaj sud nalazi da je u konkretnom slučaju branilac po službenoj dužnosti okrivljenog N.I. – advokat B.Đ., zahtev za zaštitu zakonitosti podnela iz razloga što je sud odluku o troškovima branioca po službenoj dužnosti doneo ne u roku od 3 meseca, već nakon 6 meseci od dana podnošenja zahteva za naknadu troškova, pri čemu branilac u zahtevu ne ukazuje ni jednom rečju na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog, pa kako je odredbom člana 71. tačka 5. ZKP propisano da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, to po oceni ovoga suda branilac (u ovom slučaju postavljen po službenoj dužnosti) okrivljenog N.I. – advokat B.Đ., nema ovlašćenje da u smislu citirane zakonske odredbe podnese zahtev za zaštitu zakonitosti u svoju korist.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog N.I. – advokata B.Đ., odbačen je kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 483. ZKP i članom 71. tačka 5. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.