U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Albana Fazljiu i dr., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Durim Hiseni – advokata Milana Zindovića i branioca okrivljenog Albana Fazljiu – advokata Vladimira Đuričića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 14/20 od 04.04.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 669/23 od 27.09.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 27.03.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 14/20 od 04.04.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 669/23 od 27.09.2023. godine i to zahtev branioca okrivljenog Durima Hiseni – advokata Milana Zindovića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i zahtev branioca okrivljenog Albana Fazljiu – advokata Vladimira Đuričića, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev branioca okrivljenog Durim Hiseni u preostalom delu ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 14/20 od 04.04.2023. godine okrivljeni Alban Fazljiu i Durim Hiseni oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po tri godine, u koje kazne im je uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Istom presudom prema okrivljenom Albanu Fazljiu izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta. Na osnovu člana 88. KZ prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti – proterivanje stranaca iz zemlje u trajanju od po pet godina, s tim što se vreme trajanja proterivanja računa od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljeni su solidarno obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 669/23 od 27.09.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Sremskoj Mitrovici i branilaca okrivljenih, a presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 14/20 od 04.04.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Durima Hiseni – advokat Milan Zindović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog Albana Fazljiu – advokat Vladimir Đuričić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oglasi krivim da je izvršio krivično delo proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda iz člana 256. stav 1. KZ;

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima branilaca okrivljenih, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani i to zahtev branioca okrivljenog Durima Hiseni – advokata Milana Zindovića, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zahtev branioca okrivljenog Albana Fazljiu – advokata Vladimira Đuričića, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je zahtev branioca okrivljenog Durima Hiseni, u preostalom delu, odbačen kao nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Durima Hiseni – advokat Milan Zindović navodi da je sproveden nezakonit pretres vozila u kome je u tapacirungu pronađena opojna droga, jer u konkretnom slučaju nije bilo moguće pregledati vozilo na način na koji su to učinili policijski službenici koji su bili u obavezi da pribave naredbu za pretresanje vozila. Samim tim nezakoniti su i kriminalističko tehnička dokumentacija, kao i potvrda o privremeno oduzetim predmetima jer su proizašli iz nezakonitog pretresa vozila. Pored navedenog, branilac navodi i da iz spisa predmeta treba izdvojiti službenu belešku MUP RS Direkcija policije, stanica Granične policije Batrovci br.1615/19 od 18.05.2019. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Durima Hiseni – advokata Milana Zindovića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana, između ostalog, propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga i o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima pronađenim ili oduzetim sastaviće zapisnik ili službena beleška. Stavom 4. istog člana, propisano je da o preduzimanju mera i radnji policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja obaveštava javnog tužioca.

Odredbom člana 37. Zakona o graničnoj kontroli, u stavu tri, tačka dva je, između ostalog, propisano da provera saobraćajnog sredstva obuhvata i pregled saobraćajnog sredstva, uključujući i rastavljanje pojedinih delova saobraćajnog sredstva, ako postoje osnovi sumnje da lice koje upravlja saobraćajnim sredstvom prevozi skrivena lica i zabranjene stvari.

Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 18.05.2019. godine na GP Batrovci na izlazu iz Republike Srbije od strane granične policije izvršena granična provera putničkog motornog vozila marke „VW Golf 4“, zelene boje, švajcarskih registarskih oznaka i broja ..., te da je ispod tapacirunga u fabričkim šupljinama prednjih i zadnjih vrata vozila pronađena veća količina skrivenih i neprijavljenih blistera sa kapsulama „Tramadola“ i „Trodona“.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da je policijski službenik granične provere ovlašćen da vrši proveru saobraćajnog sredstva koja između ostalog uključuje i rastavljanje pojedinih delova saobraćajnog sredstva, ako postoje osnovi sumnje da lice koje upravlja saobraćajnim sredstvom prevozi skrivena lica i zabranjene stvari, što je u konkretnom slučaju, obzirom da je ispod tapacirunga u fabričkim šupljinama prednjih i zadnjih vrata vozila pronađena veća količina kapsula „Tramadola“ i „Trodona“ koje su proglašene za opojnu drogu.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije vršen pretres vozila, već pregled odnosno provera saobraćajnog sredstva od strane granične policije, koja je na to ovlašćena zakonom i za koju nije potrebna naredba za pretres, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Kako se, po oceni ovoga suda, radi o zakonitom dokazu na kome se presuda može zasnivati, to su shodno tome, neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da nezakonit dokaz predstavlja i kriminalističko tehnička dokumentacija, kao i potvrda o privremeno oduzetim predmetima jer su proizašli iz nezakonitog pretresa vozila.

Takođe, službena beleška MUP RS Direkcija policije, stanica Granične policije Batrovci br.1615/19 od 18.05.2019. godine nije izvedena kao dokaz, niti je na njoj zasnovana presuda, pa su samim tim neosnovani i navodi branioca da je ista trebala biti izdvojena iz spisa predmeta.

Branilac okrivljenog Albana Fazljiu – advokat Vladimir Đuričić u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da su oduzete predmetne tablete odnosno lekovi a ne opojna droga, pa se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda iz člana 256. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Albana Fazljiu – advokata Vladimira Đuričića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Prema činjeničnom opisu u izreci pravnosnažne presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni Alban Fazljiu i Durim Hiseni „svesni svoga dela čije izvršenje su hteli, svesni da je njihovo delo zabranjeno, pri čemu su bili sposobni da shvate značaj istog i da upravljaju svojim postupcima, u zajednici i po prethodnom međusobnom dogovoru, u putničkom motornom vozilu marke ..., kojim je upravljao okrivljeni Alban Fazljiu, dok se okrivljeni Hiseni Durim nalazio na mestu suvozača, neovlašćeno radi dalje prodaje držali i prenosili supstance koje su Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci ..., proglašene za opojnu drogu i to: 15.980 kapsula Tramadola, u blisterima, .... i 400 kapsula Trodona , u blisterima....“ u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci presude.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog Alban Fazljiu, iz kojih proizilazi da su okrivljeni neovlašćeno radi dalje prodaje držali i prenosili supstance koje su Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, proglašene za opojnu drogu i to: 15.980 kapsula Tramadola i 400 kapsula Trodona, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, pa su samim tim navodi branioca okrivljenog da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Durima Hiseni je u preostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva navodi da ne postoje bitne činjenice iz kojih se može utvrditi da je krivično delo izvršeno u saizvršilaštvu i sa direktnim umišljajem, da ne postoje dokazi na osnovu kojih se može utvrditi krivična odgovornost okrivljenog, na koji način se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud, u ovom delu, zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog Durima Hiseni kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona navedene u izreci presude na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odbio kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Durima Hiseni – advokata Milana Zindovića i branioca okrivljenog Albana Fazljiu – advokata Vladimira Đuričića, dok je zahtev branioca okrivljenog Durima Hiseni – advokata Milana Zindovića, u preostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić