Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.858/17 od 21.08.2017. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Požarevcu i branioca okrivljenog AA, pa je presuda Višeg suda u Požarevcu K br.14/14 od 24.04.2017. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Štrbac, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. i 3, člana 16. stav 2, člana 406. stav 1. tačka 5, člana 398. stav 1. i člana 4. ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. i 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je prvostepena presuda između ostalog zasnovana na odbrani sada osuđenog BB, koju je on izneo pred Višim javnim tužilaštvom u Požarevcu sa kojim je zaključio sporazum o priznanju krivice u predmetu Spk 1/14. Odbranu datu na ovaj način u postupku koji je prethodio krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, i koji se vodio pred drugim organom, sud nije mogao da pročita, a da BB nije saslušan na glavnom pretresu niti je omogućeno okrivljenom AA i njegovom braniocu da mu postavljaju pitanja, pa su povređene odredbe člana 406. stav 1. tačka 5. i člana 398. ZKP na koji način se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. Nadalje, branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da se protiv okrivljenog AA povodom istog događaja koji je predmet ovog krivičnog postupka vodio disciplinski postupak pred Ministarstvom unutrašnjih poslova PU ... pod brojem 116-1 i 42/12 koji je pravnosnažno obustavljen čime je ovo pravno pitanje rešeno, pa je po ovim presudama došlo do povrede člana 4. ZKP i načela ne bis in idem na koji način se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge (strana 3 stav 3 drugostepene presude) da je tokom prvostepenog postupka pravilno primenjena odredba člana 406. stav 1. tačka 5. ZKP, iz kojih razloga prvostepena presuda nije obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP a da se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari (strana 5 stav 1 drugostepene presude) jer odluka doneta u disciplinskom postupku zbog disciplinskog prestupa nije odluka u postupku povodom nekog kažnjivog dela i ne može se tretirati kao presuđena stvar, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva navode se i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP i povreda člana 16. stav 2. ZKP, međutim budući da po stavu Vrhovnog kasacionog suda iste ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                            Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić