Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 160/20 od 30.11.2020. godine, u stavu prvom, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Užicu K broj 353/2020 od 08.10.2020. godine potvrđena, a u stavu drugom odbačena je kao nedozvoljena žalba oštećene BB.

Protiv navednih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Tešić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a u delu koji se odnosi na krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ, zahtev je podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je u tom delu zahtev podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, dostavio Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta zajedno sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. stav 1. ZKP u delu koji se odnosi na krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. satv 1. KZ, jer u izreci nije opisan način na koji je okrivljeni u konkretnom slučaju upotrebio silu prema oštećenoj, a što predstavlja bitan elemenat krivičnog dela za koje je oglašen krivim. Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je okrivljenog za preduzimanje radnji opisanih u izreci u stavu II trebalo oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela polno uznemiravanje, s obzirom da okrivljeni nije preduzimao nikakvu prinudu, niti pretio oštećenoj i nisu ispunjeni uslovi iz člana 178. stav 1. KZ, na koji način se zahtevom ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 182. stav 1. KZ propisano je da ko, pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2, 179. stav 1. i 181. stav 1. i 2. ovog zakonika izvrši neku drugu polnu radnju kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine. Odredbom člana 178. stav 1. KZ propisano je da ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od 5 do 12 godina.

Članom 182a stav 1. KZ propisano je da ko polno uznemirava drugo lice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci, a stavom 3. istog člana propisano je da je polno uznemiravanje svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ, učinjenog prema oštećenoj BB, jer je upotrebom sile prišao oštećenoj, rukama je hvatao, stezao za grudi i zadnjicu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim u ovom krivičnom postupku proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom primenio silu, koja se ogleda u stezanju grudi i zadnjice oštećene BB, jer navedeno ponašanje predstavlja čin izjednačen sa obljubom, koji je učinjen upotrebom sile-stezanjem, čime su ispunjeni uslovi iz člana 178. stav 1. KZ, pa se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

U konkretnom slučaju, fizička sila koju je okrivljeni AA primenio prema oštećenoj BB-stezanje grudi i zadnjice, ne može se podvesti pod fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, zbog čega se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenog ne stiču elementi krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. KZ, već upravo elementi krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer navedena povreda ne prestavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić