Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 2/2021 od 20.10.2021. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog, prvostepena presuda je preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Vranju okrivljenom, zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrekao uslovnu osudu tako što je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je istom presudom obavezan da Višem sudu u Vranju na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Novica Zdravković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine ili preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u odnosu na radnju izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. u vezi člana 61. KZ, koja je opisana pod tačkom 1) izreke prvostepene presude, nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja u smislu člana 103. tačka 4) KZ, s obzirom na to da je navedena radnja izvršena najkasnije u junu 2012. godine, a da je krivično gonjenje započeto krajem 2016. godine i krivični postupak pokrenut podnošenjem optužnog predloga dana 26.09.2017. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, propisana je kazna zatvora od tri meseca do pet godina, pa u smislu odredbe člana 103. tačka 4) KZ, za ovo krivično delo relativna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa kada protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela, a apsolutna zastarelost, shodno odredbi člana 104. stav 6. KZ, kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Iz spisa predmeta proizlazi da je BB, radnik JP „Vodovod Vranje“ dana 09.08.2016. godine, podneo Osnovnom javnom tužiocu u Vranju krivičnu prijavu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, nakon čega je Osnovni javni tužilac u Vranju dana 12.08.2016. godine, podneo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja PU u Vranju, povodom kojeg su preduzimane radnje u cilju provere verodostojnosti diplome srednje Ekonomsko-trgovinske škole „Mileva Vuković“ u Peći o položenom maturskom ispitu na ime okrivljenog. Ovlašćena službena lica PU u Vranju su dana 19.12.2016. godine uz potvrdu privremeno oduzela od okrivljenog originalnu diplomu o položenom maturskom ispitu, Ekonomsko-trgovinske škole „Mileva Vuković“ u Peći i četiri originalna svedočanstva navedene škole na ime okrivljenog. Iz spisa predmeta proizlazi i to da je od strane PU Vranje dana 23.12.2016. godine, Osnovnom javnom tužiocu u Vranju podneta krivična prijava protiv okrivljenog, zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ. Osnovni javni tužilac u Vranju je, potom, dana 12.05.2017. godine saslušao AA u svojstvu osumnjičenog, zatim je dana 16.06.2017. godine preduzeo dokaznu radnju ispitivanja svedoka VV, a dana 20.09.2017. godine je podneo optužni predlog.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je radnja izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, opisana pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, učinjena neutvrđenog dana u toku 2012. godine u kom slučaju se, kada nije tačno utvrđeno vreme izvršenja krivičnog dela, ta činjenica mora ceniti onako kako je najpovoljnije za okrivljenog, odnosno da je delo izvršeno 01.01.2012. godine.

Stoga, kako od izvršenja krivičnog dela – 01.01.2012. godine do preduzimanja prve procesne radnje – podnošenje zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja – dana 12.08.2016. godine, a zatim i između pojedinih procesnih radnji preduzetih od strane ovlašćenih procesnih subjekata, nije protekao zakonom propisan rok iz člana 103. tačka 4) KZ, a to je rok od pet godina i da se, u smislu člana 104. stav 3. KZ, tok zastarelosti prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, a svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče, kako je to propisano u stavu 5. člana 104. KZ, to u konkretnom slučaju nije nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za navedenu radnju izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Sledstveno iznetom, pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjeni kao neosnovani.

Pored iznetog, branilac u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je drugostepeni sud odbio da pribavi i izvede dokaze na koje je i sam prethodno ukazivao u rešenju Kž1 248/19 od 13.08.2019. godine, kojim je u istoj krivičnopravnoj stvari ukinuta ranija prvostepena presuda Osnovnog suda u Vranju, te je zanemario svoje ranije navode u pogledu neophodnosti veštačenja spornih isprava kojim bi se nesumnjivo utvrdila njihova verodostojnost.

Po nalaženju ovoga suda, branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac, dalje, navodi da je krivični zakon pogrešno primenjen i u pogledu izrečene mere bezbednosti oduzimanja predmeta iz člana 87. i člana 355. stav 3. KZ, s obzirom na to da za izricanje ove mere bezbednosti nisu bili ispunjeni zakonski uslovi, imajući u vidu da se ona mogla izreći samo u situaciji kada bi diploma ili svedočanstvo bili izdati od strane nepostojećeg pravnog subjekta, u konkretnom slučaju nepostojeće škole, kojim navodima, po oceni ovog suda branilac ukazuje da je odluka o meri bezbednosti pogrešno izrečena, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 441. stav 2. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 440. i člana 441. stav 2. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić