U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Čakića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 261/21 od 21.04.2023 godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 131/23 od 20.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 26.03.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Čakića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 261/21 od 21.04.2023 godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 131/23 od 20.10.2023. godine, u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 261/21 od 21.04.2023 godine godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 131/23 od 20.10.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 261/21 od 21.04.2023 godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miloš Čakić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači tako što će doneti oslobađajuću ili odbijajuću presudu ili iste ukine i predmet vrati na ponovnu odluku Osnovnom sudu u Velikoj Plani.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti obrazlažući povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP navodi da se u „dispozitivu“ presude ne utvrđuje u odnosu na koje lice je nastupila konkretna opasnost i da nisu utvrđeni svi elementi krivičnog dela za koje je osuđen okrivljeni. Dalje se navodi da je sud u izreci utvrdio postojanje kvalifikatorne okolnosti (teška telesna povreda) ali nije utvrdio, niti je naveo u odnosu na koje lice je okrivljeni izazvao opasnost (pa makar ta lica bila i neodređena), a što su jedino mogli biti učesnici Krstovdanskog vašara, a koja okolnost, ma koliko se može smatrati da je očigledna, mora biti izričito utvrđena, jer predstavlja element krivičnog dela. Pored iznetog, branilac navodi i da je okrivljeni osuđen za krivično delo iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. KZ, bez pozivanja na osnovne oblike navedenih krivičnih dela predviđene u stavovima prvim navedenih članova, a što samo po sebi čini da je primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. KZ obuhvata dva osnovna oblika izazivanja opšte opasnosti i to opšte opasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom, a delo je dovršeno nastupanjem te opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, pri čemu je potrebno da su inkriminisane radnje učinjene iz nehata.

Izrekom prvostepene presude utvrđeno je da je okrivljeni, u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti, opšteopasnom radnjom – motornom silom izazvao opasnost za život i telo ljudi, usled čega je nastupila teška telesna povreda oštećene BB, sada BB1 i to na taj način što je svojim putničkim motornim vozilom upravljao ulicom, koja je zbog održavanja kulturno-turističke manifestacije Krstovdanski vašar, bila zatvorena za javni saobraćaj rešenjem nadležnih organa, pa je usled kretanja motornim vozilom na mestu obezbeđenom za održavanje navedene manifestacije, došlo do kontakta sa oštećenom koja je kritičnom prilikom zadobila tešku telesnu povredu, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela zbog koga je okrivljeni oglašen krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. KZ, a imajući u vidu da iz izreke jasno proizilazi da je okrivljeni u stanju uračunljivosti, opšteopasnom radnjom – motornom silom izazvao opasnost za život i telo ljudi, koji su bili učesnici kulturno-turističke manifestacije Krstovdanski vašar, koja se održavala u ulici kojom se kretao okrivljeni kritičnom prilikom svojim putničkim motornim vozilom, a koja ulica je bila zatvorena rešenjem nadležnih organa opštinske uprave. Naime, u konkretno slučaju, nastupila je apstraktna opasnost za sve učesnike kulturno-turističke manifestacije, koja se održavala upravo u ulici koja je bila zbog toga i zatvorena za saobraćaj rešenjem nadležnih organa opštinske upravo, a zatim i konkretna opasnost za oštećenu BB, sada BB1, jer je, usled kretanja motornog vozila okrivljenog na mestu obezbeđenom za održavanje navedene manifestacije došlo do kontakta i koja je tom prilikom zadobila tešku telesnu povredu bliže opredeljenu u izreci presude.

Imajući u vidu navedeno, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, obzirom da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. KZ, za koje je okrivljeni AA i oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama. Činjenica da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. KZ, bez pozivanja na osnovne oblike navedenih krivičnih dela predviđenih u stavu 1. navedenih članova, samo po sebi ne predstavlja povredu zakona iz člana 439. tačka 2) odnosno samo po sebi ne čini da je primenjen zakon koji se ne može primeniti iz razloga što je u izreci označen naziv dela - teško delo protiv opšte sigurnosti, članovi zakona – 288. i 278. KZ, kao i stavovi označenih članova, te se u potpunosti može identifikovati krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažnim presudama oglašen krivim i osuđen.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti je kao neodozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima u kojima iznosi svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama, a vezano za postojanje saobraćajnog znaka – zabrana saobraćaja i na svojim činjeničnim zaključcima zasniva stav da radnje okrivljenog treba pravno kvalifikovati kao krivično delo iz člana 289. KZ, a za koje krivično delo je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Kako navedena povreda zakona - pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić