Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, pa je našao da je zahtev Republičkog javnog tužioca izjavljen od ovlašćenog lica.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu osumnjičene D.J., pa je u smislu člana 488. ZKP održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjem protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 439. stav 2. tačka 2. ZKP, u vezi sa članom 261. stav 4. ZKP, navodima da je postavljenom braniocu isplaćena nagrada iz sredstava organa postupka unapred, a što nije propisano članom 261. stav 4. ZKP.

Članom 261. stav 4. ZKP propisano je da se troškovi iz stava 2. tačka 1. do 6. ovog člana, kao i nužni izdaci postavljenog branioca (član 76) i postavljenog punomoćnika (član 59. i 103. stav 3), u postupku zbog krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti, isplaćuju iz sredstava organa postupka unapred, a naplaćuju se kasnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ovog zakonika. Organ postupka dužan je da sve troškovi koji su unapred isplaćeni unese u popis koji će priložiti spisima.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7. propisano je da trškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nagrada branioca kao trošak krivičnog postupka propisana je članom 261. stav 2. tačka 7. ZKP spada u troškove koji se isplaćuju iz sredstava organa postupka nakon obavljene procesne radnje pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 261. stav 4. ZKP, imajući u vidu da je pobijanim rešenjem naknada branioca po službenoj dužnosti dosuđena nakon obaveznih procesnih radnji.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 3. u vezi člana 2. tačka 15. ZKP navodima, da tužilaštvo u smislu člana 2. tačka 15. ZKP ne predstavlja u konkretnom slučaju organ pred kojim se postupak vodi pa ne može biti obavezano na isplaćivanje troškova unapred, jer su se radnje za koje je isplaćena nagrada braniocu okrivljene D.J. odvijale pred sudom.

Rešenje u odnosu na koje je podnet zahtev, odnosi se na troškove krivičnog postupka osumnjičenog u fazi istrage, pa kako je istraga faza postupka koju vodi javni tužilac, javno tužilaštvo je u obavezi da isplati troškove unapred, a činjenica da su se određene procesne radnje u skladu sa zakonom preduzete od strane suda u toj fazi postpuka, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nije od značaja za određivanje organa postupka.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                         Dragiša Đorđević, s.r.