Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Kž1 737/15 od 02.09.2015. godine, u stavu prvom izreke, odbio je kao neosnovane, između ostalih, žalbe branilaca okrivljenih D.Š., B.P. i B.B. i presudu Višeg suda u Novom Sadu K.168/12 od 03.03.2015. godine, u odnosu na navedene okrivljene potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okr. B.P., adv. P.M., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 8) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti za krivična dela iz člana 348. stav 1. i člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ ili da presude preinači i okrivljenog osudi zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ,

-branilac okr. B.B., adv. P.B., iz razloga predviđenih članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da zahtev okrivljenog usvoji i pobijane presude preinači tako što će okrivljeni biti osuđen da je izvršio blaže krivično delo,

-branilac okr. D.Š., adv. M.A., iz razloga predviđenih članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da zahtev okrivljenog usvoji i pobijane presude preinači tako što će okrivljeni biti osuđen da je izvršio blaže krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih B.P., B.B. i D.Š. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih B.B. i D.Š. u celosti, a branioca okr. B.P. u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, su neosnovani, dok je zahtev branioca okr. B.P. u ostalom delu nedozvoljen.

Branioci okrivljenih B.B. i D.Š. u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu povredu zakona, pozivajući se na opštu odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navode da su okrivljeni oglašeni krivim za kvalifikovani oblik krivičnog dela iz člana 246. KZ, predviđen u stavu 3. člana 246. KZ, odnosno da su dela izvršili kao grupa u koju su se udružili sa ciljem vršenja krivičnih dela, a da pri tom u izreci i obrazloženju pravnosnažne presude, osim navođenja zakonskog pojma grupe u smislu citirane zakonske odredbe, nisu predstavljeni ni utvrđeni bitni elementi, neophodni za postojanje tzv. „grupe“ u okviru koje je vršeno krivično delo.

Tako, prema navodima zahteva branioca okr. B.B., sud utvrđuje hijerarhijski odnos u grupi, a da pri tom nije utvrđeno ko je šef grupe, a ko neposredni izvršilac, dok branilac okr. D.Š. ukazuje da opis dela u presudi ne sadrži ni jedan elemenat radnje organizovanja koja je ovom okrivljenom stavljena na teret, kao ni navode o količini i vrednosti opojne droge koju je okrivljeni prodao ili prosledio drugim okrivljenima, niti broj i dinamiku isporuka opojne droge i uopšte, ni vreme preduzimanja radnje svakog pojedinog okrivljenog. U zahtevima branilaca obojice okrivljenih ukazuje se da iz opisa dela u presudi proizilazi da su pojedini okrivljeni od drugih okrivljenih kupovali opojnu drogu isključivo za svoje potrebe i po punoj ceni, pa da to znači da kupci droge nisu u zajedničkom „poduhvatu“ sa prodavcima i da ne deluju u okviru grupe, koji odnos je bitno obeležje krivičnog dela u pitanju, a što branilac okr. B.B. izričito tvrdi za ovog okrivljenog i ističe da ništa ne potvrđuje da je okr. B. poznavao navodne organizatore D.Š. i M.I. i da je delovao u zajednici sa okrivljenima Č. i P.

Međutim, izložene navode zahteva branilaca okrivljenih B.B. i D.Š., kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP zbog pogrešne pravne kvalifikacije inkriminisanih radnji okrivljenih i na eventualno postojanje u tim radnjama obeležja nekog drugog, blažeg krivičnog dela (koje ne opredeljuju), Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, izvršeno radnjom neovlašćenog stavljanja u promet opojnih droga, čini onaj ko neovlašćeno prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge. Kvalifikovani, teži oblik osnovnog dela iz stava 1. ovog člana, propisan u stavu 3. člana 246. KZ, postoji ako je delo iz stava 1. izvršeno od strane grupe ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika.

Prema odredbi člana 112. stav 22. KZ, grupa je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela, koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu.

U konkretnom slučaju, pobijanom prvostepenom presudom, u delu u kojem je potvrđena drugostepenom presudom, okrivljeni D.Š. i B.B., zajedno sa okrivljenima M.I., B.P., S.Č., S.P., D.B. i I.I., oglašeni su krivim što su, u vremenskom periodu od 11.12.2010. godine pa do 15.12.2011. godine, u označenim mestima, u zajednici i po prethodnom dogovoru, kao grupa, u koju su se udružili za vršenje krivičnog dela neovlašćenog stavljanja u promet opojnih droga, uz postojanje činjenica i okolnosti kod svakog od njih, koje se tiču psihičkog stanja i psihičkog odnosa potrebnog za postojanje dela, neovlašćeno radi dalje prodaje nabavljali supstance koje su proglašene za opojnu drogu - heroin i caanabis tzv. marihuanu, s tim da je okr. D.Š., zajedno sa okr. M.I., organizovao nabavku i prodaju većih količina navedenih opojnih droga od NN lica iz R. (uz detaljan opis načina na koji je ugovarana kupoprodaja i vršena isporuka opojne droge, te dalja distribucija iste iz kuće okr. M.I.), kontaktirao radi dogovora sa licima koja su od njih kupovala pa dalje vršila prodaju opojnih droga ili su za njih prodavala opojnu drogu, između ostalih sa S.P., N.A. i B.P. (uz detaljan opis načina komunikacije okr. D.Š. sa navedenim licima, posredstvom intenzivne telefonske komunikacije i neposrednih susreta, mesta susreta i načina preuzimanja droge radi dalje prodaje, te i vrednost droge u slučaju kad je utvrđena), dok je okr. B.B. od B.P. (koji je angažovan od strane okrivljenih D.Š. i M.I. za prodaju droge i sam organizovao druge dilere radi dalje prodaje droge), u više navrata kupovao opojnu drogu-heroin, najčešće u količinama od 20 do 50 grama koju je dalje prodavao iz stana okr. I.I., okrivljenima D.S. i M.K., razmerenu u paketiće od po 0,25 gr i 0,5 gr po ceni od 500,00 dinara i 1.000,00 dinara.

Iz ovako datog činjeničnog opisa dela u izreci i utvrđenog činjeničnog stanja u obrazloženju pravnosnažne presude, u kojem je jasno opisana uloga okr. D.Š. kao jednog od dvojice organizatora kupoprodaje predmetnih opojnih droga i konkretne radnje koju je u tom cilju preduzimao, kao i uloga i radnje lica koja su od njega i drugog organizatora ili drugog angažovanog dilera kupovala radi dalje prodaje i prodavala tako nabavljenu opojnu drogu drugim licima, na osnovu prethodnog međusobnog dogovora, među kojima je i okr. B.B., proizilaze sva zakonska obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje su okrivljeni D.Š. i B.B. oglašeni krivim, što zaključuje i drugostepeni sud ocenjujući kao neosnovane navode u žalbama branilaca okrivljenih, podnetim zbog iste povrede zakona, o čemu je u svojoj presudi na strani 12 dao razloge koje kao pravilne usvaja i ovaj sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okr. B.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama, kada je reč o krivičnom delu iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, time što su zasnovane na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati. Pri tom, kao nedozvoljen dokaz branilac označava transkripte snimljenih razgovora okrivljenog pribavljene na osnovu naredbe Višeg suda u Novom Sadu Kri.pov.21/11 od 11.04.2011. godine, za koju navodi da je doneta suprotno članu 504e ZKP, jer podaci u istoj ne upućuju na okr. B.P. pošto je lice na koga se odnosi naredba označeno nadimkom „B.“ koji ima i okr. B.B., a adresa označena u naredbi vezana je za drugo lice i na istoj okr. B.P. nikada nije boravio i osim toga, od okrivljenog nisu oduzete SIM kartice brojeva telefona navedenih u naredbi i nije utvrđeno koji brojevi telefona mu pripadaju.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani. Istima se ponavljaju navodi žalbe branioca okr. B.P. izjavljene protiv prvostepene presude, zbog iste povrede zakona, koje navode je drugostepeni sud ocenio kao neosnovane i za tu ocenu i izneti stav da se radi o dokazu na kojem se može zasnovati presuda, jer je pribavljen u skladu sa odredbama tada važećeg procesnog zakona, u svojoj presudi, na strani 9 stav četvrti, izneo jasne i dovoljne razloge, a te razloge kao pravilne prihvata i ovaj sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okr. B.P., ističe, u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ, opisano pod tačkom 2. izreke prvostepene presude, da je okrivljeni oglašen krivim za delo koje nije krivično delo, pa da je time učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. S tim u vezi branilac navodi da je okrivljenom, izrekom prvostepene presude, stavljeno na teret neovlašćno nabavljanje i držanje tri pištolja marke „...“ kalibra ... mm .... čije držanje i promet nije zabranjeno jer, prema nalazu i mišljenju veštaka, radi se o gasno-starterskim pištoljima koji ne predstavljaju vatreno oružje, za koje se bojeva municija kalibra 8mm ne proizvodi, a predmetni pištolji imaju fabrički ugrađenu prepreku u cevi koja sprečava ispaljenje bojeve municije.

U odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ, branilac okr. B.P. navodi i da je prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, time što su u obrazloženju presude dati razlozi da je predmetno oružje prepravljeno na kalibar ... mm, odnosno tako da je moguće ispaljenje iz istog bojeve municije kalibra ... mm, što ne proizilazi iz izreke presude gde to nije navedeno, pa ne postoji činjenični identitet optužnice i presude u pogledu opisa predmeta krivičnog dela u pitanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. B.P. nisu osnovani.

U izreci prvostepene presude pod tačkom 2. saglasno činjeničnom opisu u optužnom aktu, dat je opis, sa podacima o vrsti, odnosno marki i kalibru upravo onog oružja (tri pištolja) koje je okr. B.P. neovlašćeno nabavio i držao i koje je kod njega pronađeno i oduzeto, i u pogledu tog opisa postoji potpun činjenični identitet optužbe i izreke pravnosnažne presude, a navodi u obrazloženju prvostepene presude (strana 66) koji se odnose na izjašnjenje veštaka T.M. da su predmetni pištolji prepravljeni tako da su prilagođeni i za korišćenje bojeve municije kalibra ... mm, ne menjaju činjenice koje se odnose na fabričke podatke o vrsti, odnosno marki i kalibru predmetnog oružja, kako su opisani u optužnom aktu i izreci presude, pa nema prekoračenja optužbe na koje ukazuje branilac okrivljenog.

Međutim, upravo navedena činjenica, utvrđena veštačenjem, da su predmetni pištolji, koji su fabrički izvedeni kao startno-gasni pištolji sa ugrađenom preprekom u cevi koja sprečava izbacivanje bojevih projektila, naknadnim prepravkama prilagođeni za korišćenje bojeve municije i da je iz njih moguće i vršeno ispaljivanje bojevih projektila, predmetnim pištoljima daje karakter vatrenog oružja, u smislu člana 2. stav 2. tačka 1) Zakona o oružju i municiji („Službeni glasnik RS“ br. 9/92 ... 104/13), koje je okrivljeni nabavio i držao bez odobrenja nadležnog organa, suprotno članu 7. istog zakona, čime su se u radnjama okrivljenog stekla zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom.

Branilac okr. B.P. u obrazloženju zahteva ističe da je drugostepeni sud bez validnog objašnjenja ignorisao žalbene navode odbrane o učinjenim povredama zakona u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ, sada istaknute i u zahtevu, čime ukazuje na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP. Međutim, povreda navedene odredbe procesnog zakona, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno branioca okrivljenog, pa je zahtev branioca okr. B.P. u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okr. B.P. u uvodu zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, ali obrazloženje zahteva ne sadrži navode u čemu se konkretno sastoji ova povreda zakona, koji navodi i razlozi, u smislu odredbe člana 484. ZKP, predstavljaju obaveznu sadržinu zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog zbog povrede zakona. Kako, dakle, zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, to nije predmet ispitivanja od strane ovog suda (član 489. stav 1. ZKP).

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kojem je jedan od zahteva odbačen kao nedozvoljen, odnosno zato što nema propisan sadržaj.

Zapisničar                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                              Janko Lazarević,s.r.