Presudom Apelacionog suda Nišu Kž1 192/23 od 17.10.2023. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i preinačena presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 131/21 od 03.11.2022. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji koja je izrečena okrivljenog AA, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog AA zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jednog meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 17.02.2021. godine do 11.03.2021. godine, i izrekao mu meru bezbednosti zabranu vršenja poziva lekara u trajanju od dve godine. Žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca, odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević, uz blagovremenu dopunu zahteva, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što će okrivljenog osuditi na „kaznu kućnog zatvora“ ili pobijane presude ukine u celini ili samo presudu donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu,

- branioci okrivljenog AA, advokat Jelena Dimić-Stanojev i advokat Petar Drašković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude u celini ili samo presudu donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ ne obaveštavajući o sednici javnog tužioca ili branioca okrivljenog, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog AA, advokat Jelena Dimić-Stanojev i advokat Petar Drašković podnose zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok njegov branilac, advokat Momčilo Kovačević, zahtev za zaštitu zakonitosti sa dopunom, podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branioci okrivljenog AA, advokati Jelena Dimić-Stanojev i advokat Petar Drašković, ističu da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je oglašen krivim, niti bilo kog drugog krivičnog dela, jer okrivljeni AA nema svojstvo službenog lica, pa samim tim ne može biti izvršilac krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret. Okrivljeni AA, kao načelnik Odeljenja za ..., Sektora ... u Vojnoj bolnici u ..., ni u kom slučaju ne može imati svojstvo službenog lica, što, prema mišljenju branilaca, proizilazi iz Uputstva u unutrašnjoj organizaciji Vojne bolnice u ..., koji je doneo resorni ministar. U tački 132.37 navedenog Uputstva, propisane su obaveze načelnika Odeljenja za ..., pa tako načelnik: rukovodi radom Odeljenja, planira rad izvršilaca, daje stručna uputstva, koordinira i nadzire njihov rad i učestvuje u radu VVLK, organizuje i rukovodi dnevnom vizitom kao radom stručnih konzilijuma odeljenja radi donošenja nalaza i mišljenja za pojedine pacijente, sprovodi analizu stručnog rada medicinskog osoblja u slučaju žalbi osiguranika i donose mere za razrešenje žalbi, učestvuje u izradi planova razvoja, izradi predloga opremanja medicinskom i drugom opremom i planiranju sanitetskog snabdevanja, obavlja i druge poslove po nalogu načelnika Sektora za ... . Da je okrivljeni AA prekoračio neku od prethodno nabrojanih obaveza, onda bi, prema mišljenju branilaca, možda ispunio uslov propisan članom 112. stav 3. tačka 1) KZ i imao svojstvo službenog lica obzirom da za postojanje krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ nije dovoljno da je neko načelnik, upravnik ili direktor, već je potrebno i da zloupotrebi ovlašćenja koja su mu poverena.

Prema dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića, koju podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u radnjama okrivljenog AA, na način koji su opisane u stavu prvom izreke prvostepene presude, ne stiču se obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, već krivičnog dela neizvršenje i odbijanje izvršenja naređenja iz člana 400. stav 1. KZ obzirom da je u izreci jasno navedeno da je okrivljeni postupio suprotno naređenju upravnika Vojne bolnice u ... I broj 19-27-8 od 26.12.2019. godine.

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz odredbe člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika čini ono službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 3. Krivičnog zakonika, propisano je da se službenim licem, između ostalog, smatra lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Odredbom člana 137. Ustava Republike Srbije propisano je, između ostalog, da se vršenje javnih ovlašćenja poverava zakonom i da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu osnivati javne službe, čije delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju, njihovo uređenje i rad se propisuju zakonom.

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 5) KZ propisano je da se službenim licem smatra vojno lice, a stavom 6. istog člana, da se vojnim licem smatra profesionalni vojnik (profesionalni oficir, profesionalni podoficir, oficir po ugovoru, podoficir po ugovoru i vojnik po ugovoru), vojnik na odsluženju vojnog roka, student vojne akademije, učenik vojne škole, lice iz rezervnog sastava dok se kao vojni obveznik nalazi na vojnoj dužnosti i civilno lice koje vrši određenu vojnu dužnost.

Odredbom člana 1. Zakona o javnim službama propisano da se javnom službom u smislu tog zakona smatraju ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanja prava građana, odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima. Odredbom člana 3. stav 1. istog zakona propisano je, između ostalog, da se radi obezbeđivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa, u oblasti zdravstvene zaštite, osnivaju ustanove.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u odredbi člana 28. stav 1. propisano je da se zdravstvena ustanova može osnivati sredstvima u javnoj ili privatnoj svojini, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a u stavu 3. tačka 12) istog člana određeno je da se zdravstvena ustanova može osnovati kao vojna zdravstvena ustanova ili sanitetska jedinica i ustanova u Vojsci Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da je Vojna bolnica u ..., u kojoj je okrivljeni AA zaposlen kao lekar, vojna zdravstvena ustanova kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja vezanih za obavljanje zdravstvene delatnosti kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana i ostvarivanje javnog interesa, stvaranjem uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva u smislu odredbe člana 1. Zakona o javnom zdravlju, a da je okrivljeni AA, postupao kao lice koje u toj ustanovi vrši dužnost načelnika, što ga čini službenim licem u smislu navedenih zakonskih odredbi.

U konkretnom slučaju, iz stava prvog izreke pobijane prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni AA, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, kao načelnik Odeljenja za ... Sektora ... Vojne bolnice u ..., u vremenskom periodu od 07.11.2020. godine do 17.02.2021. godine, prekoračio granice svoj služneog ovlašćena tako što je suprotno naređenju upravnika te bolnice I broj 19-27-8 od 26.12.2019. godine, koje propisuje da se pacijenti primaju samo sa uputnicom za specijalistički pregled, osim u hitnim slučajevima, i da je obavezno sve preglede upisati u protokol i obrazložiti eventualnu hitnost pregleda, između ostalog, obavio 800 pregleda civilnog pacijenta koji nije zdravstveno osiguran, okrivljenog BB, a za koje preglede okrivljeni BB nije imao uputnice, niti su pregledi bili hitni i upisani u protokol i na taj način mu pribavio korist u vidu besplatnog lečenja. Osim pregleda okrivljenog BB, okrivljeni AA je obavio i lekarske preglede civilnih pacijenata VV, GG i DD, kao i nevenčane supruge okrivljenog BB, ĐĐ, koji takođe nisu imali uputnice za specijalističke preglede, niti su njihovi pregledi bili hitni i upisani u protokol, i tako im svima pribavio korist u vidu besplatnog lečenja. U tom smislu, okrivljeni AA je u navedenom segmentu odlučivao o pravima okrivljenog BB i pacijenata VV, GG, DD i ĐĐ, na lečenje u vojnoj bolnici u kojoj je on bio lekar.

Iz iznetog, prema nalaženju Vrhovnog suda, proizilazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi da se okrivljeni AA smatra službenim licem, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti njegovih branilaca, advokata Jelene Dimić-Stanojev i advokata Petra Draškovića, ocenjeni kao neosnovani.

Prema tome, radnje opisane u stavu prvom i drugom izreke prvostepene presude, koje je okrivljeni AA preduzeo sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, što su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, neosnovani.

Samim tim, ne može se raditi o krivičnom delu neizvršenje i odbijanje izvršenja naređenja iz člana 400. stav 1. KZ, što branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević, neosnovano ističe u podnetom zahtevu ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Jelene Dimić- Stanojev i advokata Petra Draškovića, ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca istog okrivljenog, advokata Momčila Kovačevića.

Branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, navedenu povredu zakona branilac u zahtevu obrazlaže navodima da drugostepeni sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, i tako suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. KZ, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao jer povreda zakona iz 441. stav 1. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom branilaca, advokata Jelene Dimić-Stanojev i advokata Petra Draškovića, ne predstavljaju razloge propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branilaca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković