Istom presudom, na osnovu člana 89a KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenom AA, u trajanju od tri godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja te mere, pri čemu se izrečena mera može ukinuti pre isteka vremena za koje je određena, ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.625/23 od 04.10.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu i branioca okrivljenog Serda Deneša, a presuda Višeg suda u Zrenjaninu K br.23/21 od 09.03.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Serda Deneša – advokat Vićentije Darijević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ga eventualno blaže kazniti.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su u donošenju drugostepene pobijane presude (Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 625/23 od 04.10.2023. godine) učestvovale sudije koje nisu mogle učestvovati u donošenju te odluke, obzirom da su članovi sudskog veća bili sudije Snježana Leković kao predsednik veća i Zoran Paripović kao član veća, a koji su prethodno učestvovali i u donošenju odluka o produženju pritvora prema okrivljenom, te u kojima su, obrazlažući postojanje opravdane sumnje, izrazili visok stepen određenosti u pogledu krivice okrivljenog, a što je suprotno odredbama člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 32. stav 1. Ustava RS, uz sopstveni zaključak da je u konkretnom slučaju bilo neophodno da se navedene sudije izuzmu prilikom donošenja drugostepene presude.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Serda Deneša su, po oceni ovoga suda, neosnovani, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, sudija Snježana Leković je u svojstvu predsednika veća pet puta učestvovala u donošenju odluka kojima se odlučivalo o pritvoru prema okrivljenom, i to jednom kao predsednik veća u donošenju rešenja Kž-r br.102/18 od 07.11.2018. godine, kojim je prema okrivljenom Serda Denešu produžen pritvor za još tri meseca u istrazi, dok je četiri puta učestvovala u donošenju odluka drugostepenog veća koje je odlučivalo o žalbama na rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom (Kž2 423/19 od 21.03.2019. godine, Kž2 758/19 od 30.05.2019. godine, Kž2 486/20 od 12.03.2020. godine i Kž2 797/20 od 20.05.2020. godine), dok je sudija Zoran Paripović kao član veća učestvovao u donošenju odluka drugostepenog veća koje je odlučivalo o žalbama na rešenje o produženju pritvora prema okrivljenom (Kž2 186/19 od 11.02.2019. godine, Kž2 688/19 od 16.05.2019. godine i Kž2 br.91/20 od 21.01.2020. godine).

Odredbom člana 2. tačka 17) ZKP propisano je da je „osnov sumnje“ skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

Odredbom člana 2. tačka 19) ZKP propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili sa predmetom, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano– član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP, što u ovom predmetu nije slučaj.

Međutim, u pojedinim situacijama, usled višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, u svakom konkretnom slučaju, predstavlja faktičko pitanje.

Kada je u pitanju učestvovanje sudija u donošenju odluke o pritvoru, radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti, o čemu postoji bogata sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

U predmetu Dragojević protiv Hrvatske, predstavka broj 68955/11, Evropski sud za ljudska prava je našao da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u pogledu manjka nepristrasnosti sudije u slučaju kada je pre početka glavnog pretresa četiri puta od strane vanpretresnog veća produžen pritvor okrivljenom, pri čemu je član tog veća u sva četiri slučaja bio i sudija koji je kasnije kao predsednik veća učestvovao u donošenju prvostepene presude prema istom okrivljenom, iako je i prema Zakoniku o kaznenom postupku Republike Hrvatske jedan od uslova za odlučivanje o pritvoru, postojanje osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog. U navedenoj odluci (stav 114) Evropski sud navodi da je savršeno normalno da sudija može razmatrati i odbiti zahtev za puštanje na slobodu koji podnese pritvoreni okrivljeni. Pri tome sudija mora i na temelju Konvencije i domaćeg prava ustanoviti postojanje „osnovane sumnje“ protiv okrivljenog. Sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati sumnje o njegovoj nepristrasnosti; samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija.

Evropski sud za ljudska prava u navedenoj odluci dalje ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluke o produženju pritvora nisu ista kao pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenju drugih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela; prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni – Jasinski protiv Poljske, predstavka broj 30865/96, stav 55.

Iz svega navedenog proizlazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili ne. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje, u svakom pojedinačnom predmetu, a kako je to već navedeno.

Uvidom u rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, kojima je prema okrivljenom produžen pritvor, odnosno kojima su odbijene žalbe izjavljene protiv rešenja kojima mu je produžen pritvor, utvrđeno je da se prilikom odlučivanja i donošenja ovih rešenja sud nije bavio ocenom dovoljnosti dokaza niti se upuštao u pitanje krivice okrivljenog, već samo razlozima vezanim za primenu mere obezbeđenja prisustva okrivljenog - pritvora, ne razmatrajući krivicu okrivljenog izvan granica osnovane sumnje da je učinio krivična dela za koja se tereti, pa ni u rešenjima u kojima je nakon potvrđivanja optužnice upotrebljen termin opravdana sumnja.

S obzirom na navedeno, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Serda Deneša.

Po oceni ovoga suda, neosnovano se istim zahtevom ističe da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da se nižestepene presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, a kao nezakonit dokaz označavaju se izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta MUP RS DP PU Novi Sad – PS Srbobran Kt br.457-99/2018 od 15.08.2018. godine sa kriminalističko- tehničkom dokumentacijom, uz obrazloženje da u konkretnom slučaju nije postojala naredba suda za pretresanje mobilnog telefona „Samsung“, vlasništvo BB, suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP.

Istovetni navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Serda Deneša, i bili su predmet razmatranja drugostepenog suda, pa kako je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 6, četvrti stav, i strani 5, prvi stav, izneo jasne i argumentovane razloge, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, i upućuje.

Pored toga, u konkretnom slučaju se, suprotno izloženim navodima zahteva, ne radi o pretresanju uređaja za automatsku obradu podataka iz člana 152. stav 3. ZKP, već je u konkretnom slučaju izvršena dokazna radnja uviđaj na stvari u smislu člana 135. ZKP, za koju nije obavezno postojanje naredbe suda, pa su navodi zahteva u ovom delu neosnovani.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a s tim u vezi navodi da je sud odlukom o krivičnoj sankciji, i to izricanjem mere bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenom, povredio odredbu člana 80. stav 6. KZ. Prema navodima zahteva, odredbom člana 80. stav 6. KZ propisano je da sud meru bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom može izreći samo ako je okrivljenom izrečena novčana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda i sudska opomena, pa kako je u konkretnom slučaju okrivljenom izrečena kazna zatvora, to po stavu branilaca, navedena mera bezbednosti nije mogla biti izrečena, prema okrivljenom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Članom 80. stav 6. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009) propisano je da se mera zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim može izreći ako je učiniocu izrečena novčana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda i sudska opomena.

Članom 89a. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012) propisano je da sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog. Stavom 2. navedenog člana propisano je da sud određuje trajanje mere iz stava 1. ovog člana koje ne može biti kraće od šest meseci niti duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršena mera bezbednosti ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Vrhovni sud nalazi da je okrivljenom Serda Denešu mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom pravilno izrečena u smislu člana 89a. KZ, a koja odredba, po principu specijaliteta, na bliži način reguliše ovo pitanje u odnosu na odredbu člana 80. stav 6. KZ koja je opšteg karaktera.

Prema citiranim zakonskim odredbama, mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim usvojena je Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine, u cilju zaštite oštećenih lica. Uslov za njeno izricanje je da se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji od strane učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog, odnosno da postoji verovatnoća da će učinilac krivičnog dela kontakt sa oštećenim zloupotrebiti radi ponovnog vršenja krivičnog dela.

Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2012. godine i to članom 89a. stav 2. KZ predviđeno je da navedena mera bezbednosti ne može biti kraća od šest meseci niti duža od tri godine i da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, a što po oceni Vrhovnog suda jasno ukazuje da je ovu meru moguće izreći i uz osudu na kaznu zatvora, iako to nije izričito navedeno u članu 80. stav 6. KZ, naročito kada se ima u vidu da je cilj navedene mere zaštita oštećenih lica.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je okrivljenom Serda Denešu mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom izrečena u skladu sa odredbom člana 89a. KZ, iz kog razloga su suprotni navodi zahteva branilaca okrivljenog ocenjeni neosnovani.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković