U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Bokšan, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 5K.289/24 od 22.07.2024. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 36/25 od 02.04.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 18.03.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Bokšan, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 5K.289/24 od 22.07.2024. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 36/25 od 02.04.2025. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu 5K.289/24 od 22.07.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci sa rokom proveravanja od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude. Oštećeni BB je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da isplati Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 253.372,00 dinara, te da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Prema okrivljenom je ukinuta mera zabrane napuštanja stana u ..., ulica ..., uz primenu mere elektronskog nadzora koja mu je određena rešenjem Osnovnog suda u Smederevu Kv.br.306/24 od 21.06.2024. godine.

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 36/25 od 02.04.2025. godine delimično je usvojena žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Smederevu 5K.289/24 od 22.07.2024. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i to tako što je Viši sud u Smederevu okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i po rešenju o zabrani napuštanja stana u periodu od 02.05.2024. godine do 22.07.2024. godine, te je odredio da će se navedena kazna izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ... u ulici ..., uz primenu elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je žalba branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Bokšana odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Đorđe Bokšan, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud uvaži podneti zahtev, te da preinači presudu Osnovnog suda u Smederevu 5K.289/24 od 22.07.2024. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi odbrane padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, budući da u radnjama okrivljenog opisanim u izreci pravnosnažne prvostepene presude nisu ostvareni objektivni elementi bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ i to posledica ovog krivičnog dela koja se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili u težem remećenju javnog reda i mira, već eventualno samo elementi prekršaja iz člana 9. Zakona o javnom redu i miru.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Bokšan, te su bili predmet razmatranja Višeg suda u Smederevu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Smederevu 5K.289/24 od 22.07.2024. godine. Viši sud u Smederevu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4 drugostepene presude Kž1 36/25 od 02.04.2025. godine izneo razloge, a koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da je izreka prvostepene presude nerazumljiva u pogledu nastupanja posledice predmetnog krivičnog dela kao objektivnog uslova inkriminacije, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da nižestepeni sudovi nisu u obrazloženjima pobijanih presuda dali razloge na koji način su utvrdili da je okrivljeni svojim radnjama prouzrokovao nastupanje obe alternativno određene posledice predmetnog krivičnog dela u vidu „značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana“ i „težeg remećenja javnog reda i mira“, te da sud nije dao jasne razloge u čemu se konkretno ogleda nastupanje svake od ove dve posledice pojedinačno, a takođe nije dao ni jasne razloge zbog čega je radnje okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, a ne eventualno kao krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. KZ za koje se goni po privatnoj tužbi, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je činjenično stanje nepotpuno i nepravilno utvrđeno, budući da je sud prihvatio iskaze svedoka VV, GG i DD samo u određenim segmentima, ne ceneći celokupne njihove iskaze, uz davanje pri tome od strane branioca sopstvene ocene izvedenih dokaza i sopstvenih činjeničnih zaključaka koji su potpuno drugačiji od onih datih u pobijanim pravnosnažnim presudama, te isticanje da iz svih izvedenih dokaza proizilazi da u konkretnom slučaju nije došlo ni do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, niti do težeg remećenja javnog reda i mira, a koji navodi branioca po nalaženju ovoga suda predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Bokšan, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković