Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog advokat M.I., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 2. u vezi stava 1. tačka 1. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 95. stav 4. (ranije važećeg člana 99. ZKP-a) u vezi sa članom 94. stav 1. tačka 2. (ranije važećeg člana 98. stav 1. tačka 2. ZKP-a), zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. tačka 1. u vezi člana 181. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ-a i povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 2. u vezi stava 1. tačka 1. ZKP-a jer je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači ove presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za ovo predmetno krivično delo ili ih ukine a predmet vrati apelacionom sudu na ponovno odlučivanje i da u skladu sa članom 488. stav 3. ZKP-a odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, zbog čega ih nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP-a, u odnosu na prvostepenu presudu, našao:

Branilac okrivljenog S.T. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP-a u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 95. stav 4. ZKP-a (ranije važećeg člana 99. ZKP-a) u vezi člana 94. stav 1. tačka 2. (ranije važeći član 98. stav 2. ZKP-a) time što se ove presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati i to na iskazu oštećene M.B. saslušane u svojstvu svedoka koja prethodno shodno članu 98. stav 1. tačka 2. tada važećeg ZKP-a (član 94. stav 1. tačka 2), s`obzirom na stepen tazbinskog srodstva sa okrivljenim, nije upozorena u skladu sa odredbom tada važećeg člana 99. ZKP-a, da u konkretnom slučaju ne mora svedočiti.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Naime, tačno je da je na glavnom pretresu oštećena maloletna, sada punoletna M.B. saslušana u svojstvu svedoka a da prethodno nije u skladu sa odredbama člana 98. stav 1. tačka 2. ranije važećeg ZKP-a, s`obzirom na stepen tazbinskog srodstva, upozorena da ne mora da svedoči. Međutim, po nalaženju ovog suda, navedena povreda odredaba krivičnog postupka je sada propisana kao procesna povreda relativnog karaktera, u smislu člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, a iz spisa predmeta je očigledno, s`obzirom na druge dokaze, da bi i bez iskaza oštećene saslušane u svojstvu svedoka bila donesena ista presuda pa je s`toga navedeni dokaz bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanih presuda.

Zahtevom branioca okrivljenog prvostepena i drugostepena presuda se pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. tačka 1. ZKP-a navodima da delo za koje je okrivljeni optužen odnosno za koje je osuđen pravnosnažnom presudom nije krivično delo sa obrazloženjem da je za postojanje krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ-a neophodno da se radi o maloletnom oštećenom licu kao i da je to isto lice povereno radi učenja, vaspitavanja, staranja ili nege drugom licu, odnosno izvršiocu navedenog krivičnog dela koji zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja, konkretno položaja očuha, vrši obljubu ili sa njom izjednačen čin. Kako ni jednom formalnom odlukom, pa ni odlukom Centra za socijalni rad, okrivljenom S.T. oštećena nije poverena na negu, staranje i vaspitanje, to se samim tim, prema navodima zahteva, u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela, pa je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva neosnovani, jer iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. U vezi sa tim za zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, a nasuprot navodima zahteva, nije činjenica da je maloletno oštećeno lice povereno učiniocu krivičnog dela na osnovu formalne odluke nadležnog organa, već je dovoljno da je maloletnik izvršiocu predmetnog krivičnog dela faktički poveren da se o njemu brine. U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizlazi da su odlukom Centra za socijalni rad u Obrenovcu oštećena i njen brat izmešteni iz porodice oca, te da je maloletna oštećena prešla da živi u porodično domaćinstvo sa svojom majkom koja je zasnovala bračnu zajednicu sa okrivljenim, od kada je oštećena i faktički poverena okrivljenom kao očuhu na brigu i staranje, pa su navodi zahteva branioca okrivljenog da u radnjama okrivljenog nema zakonskih obeležja krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ-a ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog ukazuje da je navedenim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a i time što je okrivljeni oglašen krivim za kvalifikovani oblik krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ-a, iako su i prvostepeni i drugostepeni sud u svojim presudama utvrdili činjenicu da je oštećena u periodu koji je označen kao vreme izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude, odnosno dana 09.02.2009. godine postala punoletna i da je u takvom statusu bila do kraja istog perioda odnosno do aprila 2011. godine i da je samim tim prestalo da postoji kvalifikatorno obeležje ovog krivičnog dela. Naime, iako je tačan navod zahteva branioca da je oštećena u toku 2009. godine postala punoletna, koja okolnost, po oceni ovoga suda, ne dovodi u pitanje pravnu kvalifikaciju dela okrivljenog prema odredbi člana 181. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, imajući u vidu odredbu člana 61. stav 4. ZKP-a, koja propisuje da će se, ako produženo krivično delo obuhvata lakše i teže oblike istog dela, smatrati da je produženim krivičnim delom učinjen najteži oblik od učinjenih dela. Ovo s`toga što je vreme izvršenja krivičnog dela opredeljeno kao „... od neutvrđenog dana u jesen 2006. godine ...“ kada je oštećena nesumnjivo bila maloletna.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                   Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                               Janko Lazarević, s.r.