U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Svetlane Tomić Jokić, Dubravke Damjanović i Milene Rašić, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 982/13 od 02.04.2021. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 639/21 od 03.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 05.05.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 982/13 od 02.04.2021. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 639/21 od 03.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu K 982/13 od 02.04.2021. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude tako što će je okrivljeni AA izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, na taj način što isti ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i određeno je da će sud, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 200.000,00 dinara koju kaznu je dužan da plati u roku od 3 (tri) meseca po pravnosnažnosti presude, što ako ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne računati jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom, određeno je da troškove postupka snosi okrivljeni, o čijoj će visini biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 639/21 od 03.11.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Nišu i branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da navedena povreda proizilazi iz propusta suda da primeni „načelo fakticiteta“ – na osnovu koga se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini, kao i odredbe člana 61. stav 1. tačka 4. Zakona o porezu na dohodak građana i člana 2. stav 3. Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem za sopstvene potrebe iz imovine privrednog društva prema kome se sopstvenom potrošnjom ne smatra uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za poslovne svrhe tog poreskog obveznika. Pored ovoga, prilikom odlučivanja nije uzeta u obzir ni činjenica da je sporna osnovica poreza na prihode od kapitala – sredstva primljena na priznanice, ušla u vrednost stanova koji su bili predmet finansiranja i koja je oporezovana PDV-om pa je ista ponovo oporezovana porezom na prihode od kapitala. Prema stavu branioca okrivljeni nije uzeo sredstva iz imovine privrednog društva za njegove privatne potrebe, zbog čega nije ni imao položaj poreskog obveznika, već je prihode od uplata po priznanicama uložio u završetak stanova, koji su pri tome oporezovani PDV-om kao prihodi koji su sadržani u vrednostima stanova koji su uplaćeni kao deo kupoprodajne cene, pa predmetno delo, zbog koga je okrivljeni oglašen krivim, nije krivično delo.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, dok je stavom 3. istog člana propisano da ovaj oblik krivičnog dela postoji ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi iznos od 7.500.000,00 dinara (sedammilionapetstohiljadedinara).

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom okrivljeni je oglašen krivim što „U periodu od 01.01.2009. godine do 31.12.2009. godine, kao odgovorno lice – u svojstvu direktora preduzeća „BB“...,u uračunljivom stanju, svestan zabranjenosti svog dela, čije je izvršenje hteo, u nameri da izbegne plaćanje poreza na prihod od kapitala, nije prijavio podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ove obaveze, tako što je izvršio promet dobara – prodaju stanova, lokala i garaža koje je navedeno preduzeće kao investitor gradilo...., u ime navedenog preduzeća zaključivao ugovore i predugovore o kupoprodaji....pa od kupaca ...primio ukupan iznos od ....na ime kupoprodajne cene za koje je izdao priznanice....a da pri tome nije dao nalog da se ova poslovna dokumentacija u celosti evidentira u preduzeću....postupajući suprotno odredbama člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, izbegao da obračuna, prijavi i plati porez na prihode od kapitala za poreski period od 01.01.2009. godine do 31.12.2009. godine i iznosu od .....na ime primljenog novca na ime kupoprodajne cene....“

Kako iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude proizilaze sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog koga je okrivljeni oglašen krivim, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Pri tome, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu K 982/13 od 02.04.2021. godine, a Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni sud, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 639/21 od 03.11.2021. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da je okrivljeni kao vlasnik i odgovorno lice bio dužan da izda nalog da se prihod evidentira, izvrši obračun, obustava i uplata poreza na prihod od kapitala i da poresku prijavu istovremeno sa datumom uzimanja iz imovine privrednog društva preda nadležnoj Poreskoj upravi (strana 5. u drugom pasusu obrazloženja presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom branioca.

U istom zahtevu za zaštitu zakonitosti se osporava i subjektivni odnos okrivljenog prema izvršenom krivičnom delu – postojanje namere izbegavanja plaćanja poreza i drugih propisanih dažbina i osporava pravilnost ocene suda izvedenih dokaza i iznosi sopstvena analiza i ocena istih i sopstveno viđenje činjenica koje proizilaze iz tih dokaza, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda uz isticanje da su pravnosnažne presude zasnovane na pretpostavkama i na taj način osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom (član 440. ZKP).

Pored toga, iznetim navodima branilac ukazuje da su razlozi pravnosnažne presude protivrečni, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi (član 440. ZKP) i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda nije upuštao.

Nadalje, branilac okrivljenog, u podnetom zahtevu navodi da se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a kao razlog podnošenja zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, zbog kojih povreda postupka je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, kako navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se istaknute povrede konkretno sastoje, a Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić