Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.671/15 od 17.11.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šidu i branilaca okrivljenih M.D., B.A., D.T. i S.Ć., a presuda Osnovnog suda u Šidu K br.93/10 od 13.03.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.D. – advokat R.V., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP), i zbog povrede odredaba člana 447. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču ni objektivni, a ni subjektivni elementi krivičnog dela zbog kojeg je oglašen krivim. Prema stavu branioca, okrivljeni M.D. nije bio učesnik grupe koja je kritičnom prilikom izvršila krivično delo iz člana 349. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer uopšte nije bio prisutan na licu mesta kada se predmetni događaj dogodio, a samim tim nije ni mogao neposredno da rukovodi tom grupom ljudi,niti da usmerava njihovo delovanje, te prema tome nije mogao biti oglašen krivim kao kolovođa te grupe, a zbog čega je oglašavanjem krivim za krivično delo učestvovanje u grupi koje izvrši krivično delo iz člana 349. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 33. KZ, učinjena navedena povreda krivičnog zakona.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, obzirom da je prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni M.D., kao direktor PP „E.“, zajedno sa okrivljenima B.A., D.T. i S.Ć., kao jedan od kolovođa grupe ljudi, organizovao grupu koja je zajedničkim delovanjem jedno lice teško telesno povredila na taj način što je sa navedenim okrivljenima, po prethodnom dogovoru, pismenim putem obavestio OUP Šid da će organizovati zaposlene u PP „E.“ iz E. u cilju ostvarivanja prava na samopomoć i da će o vremenu kada će početi akcija samopomoći preduzeće blagovremeno obavestiti policiju, sa namerom da onemogući dalje korišćenje nepokretne i pokretne imovine PP „E.“ iz E. od strane radnika PP KD „O.“ DOO iz K., te su tako u popodnevnim časovima dana 18.08.2003. godine u E. okupili 200 do 300 ljudi, i to zaposlenih radnika PP „E.“ i meštana sela E., nakon čega je radnik PP „E.“ iz E. M.T. provalio traktorom ogradu poslovnog kruga RJ „ P.“ u E., te je masa ljudi u tačno neutvrđenom broju ušla u poslovni krug RJ „P.“ i fizički napala na prisutne radnike PP KD „O.“ iz K. i kojom prilikom je usled napada oštećeni N.J. zadobio tešku telesnu povredu u vidu preloma gornje vilice i nasilnog izbijanja gornjeg desnog središnjeg sekutića i donjeg levog očnjaka, kao i nagnječno – razdernu ranu gornje usne, nakon čega je masa ljudi nastavila da razbija stakla na poslovnim i privrednim zgradama, lomeći ogradu, te uništavajući i drugi inventar koji su u poslovnom krugu pronašli.

Kako, dakle, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni M.D., kao jedan od kolovođa, organizovao veću grupu ljudi koja je u nameri da se onemogući dalje korišćenje nepokretne i pokretne imovine PP „E.“ provalila ogradu poslovnog kruga RJ „P.“ u E. i fizički napala na prisutne radnike PP KD „O.“ iz K., te kojom prilikom je oštećeni N.J. zadobio tešku telesnu povredu, nakon čega je ova grupa ljudi nastavila da razbija staklo na poslovnim i privrednim zgradama lomeći ogradu i uništavajući inventar pronađen u poslovnom krugu, to po oceni ovoga suda u radnjama okrivljenog M.D., stoje svi bitni elementi krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 2. u vezi stava 1. KZ u saizvršilaštvu – u vezi sa članom 33. KZ, zbog kojeg je pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode zahteva branioca okrivljenog – da okrivljeni kritičnom prilikom nije ni bio prisutan prilikom delovanja grupe ljudi koju je prethodno okupio, ali je našao da su izloženi navodi zahteva neosnovani i bez uticaja na drugačiju odluku, obzirom da kolovođu grupe predstavlja vođa te grupe, sve jedno na koji način on to čini, bilo lično, bilo preko drugih osoba, bilo fizički ili psihički, te kolovođa stoga ne mora da prisustvuje izvršenju krivičnog dela koja gomila čini, niti mora da vodi celu gomilu, već je dovoljno da se umišljaj kolovođe sastoji u svesti i htenju da se delatnost skupine usmeri ka vršenju nasilja u smislu predmetnog krivičnog dela, kao u konkretnom slučaju.

Stoga su navodi zahteva u delu u kojem se pravnosnažna presuda pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP i ističe da u radnjama okrivljenog ne stoje bitni elementi predmetnog krivičnog dela, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog M.D. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da pravnosnažne presude pobija zbog „neprimenjivanja odredbe člana 447. ZKP od strane drugostepenog suda“, a s tim u vezi ističe da drugostepeni sud prilikom donošenja odluke o žalbi branioca nije obavestio ni okrivljenog, niti njegovog branioca o danu i času održavanja sednice veća.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika iz člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tačka 1. do 3. i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Imajući u vidu da u ostalom delu branilac okrivljenog M.D. zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede odredaba člana 447. ZKP, koja povreda nije predviđena kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca, shodno članu 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.