Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.P. je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Članom 254. stav 1. tač. 1. i 2. ZKP (''Službeni list SRJ'' br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10) propisano je da će istragu rešenjem obustaviti veće (član 24. stav 6) kad odlučuje o bilo kom pitanju u toku istrage, ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivično delo, a nema uslova za primenu mera bezbednosti ili ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog S.P. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva, povredu člana 254. stav 1. tač. 1. i 2. ZKP, a što bi predstavljalo povredu odredbe člana 439. stav 1. tačka 1. i 438. stav 1. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se one sastoje, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog S.P. u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava činjenično utvrđenje u pobijanom rešenju o sprovođenju istrage, da je ovaj okrivljeni osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1a u vezi člana 278. stav 1. KZ, iz razloga što je za isto krivično delo sa identičnim opisom radnje izvršenja krivičnog dela i istom posledicom protiv okrivljenog D.Ž. u istom postupku doneto rešenje o sprovođenju istrage koje je pravnosnažno. Međutim, po nalaženju ovoga suda okolnost da se zbog istog događaja u lovu za isto krivično delo sprovodi istraga i protiv okrivljenog D.Ž. koji je kao i okrivljeni S.P. osnovano sumnjiv da je izvršio ispaljenje iz puške, ne ukazuje na povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. i 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Iz napred navedenih razloga u podnetom zahtevu branioca okrivljenog S.P. je samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog S.P. na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                Dragiša Đorđević, s.r.