Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šidu K 73/20 od 12.06.2020. godine ostavljena je na snazi presuda Osnovnog suda u Šidu K 196/16 od 14.02.2017. godine, koja je postala pravnosnažna dana 29.03.2017. godine presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 65/17 od 29.03.2017. godine, a kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 167/20 od 24.11.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Šidu K 73/20 od 12.06.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Bojan Grubanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postuka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, iz razloga jer su pobijane presude donete u pravnoj stvari koja je već pravnosnažno presuđena, obzirom da je povodom istog životnog događaja presudom Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici, Odeljenje u Šidu Pr 4293/13 okrivljeni oglašen odgovornim i izrečena mu je novčana kazna.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA, kome se sudilo u odsustvu, presudom Osnovnog suda u Šidu K 196/16 od 14.02.2017. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, zbog kog dela je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci. Osnovni sud u Šidu je dana 10.02.2020. godine doneo rešenje KV 16/20 kojim je uvažen zahtev branioca okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka protiv okrivljenog, te je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ. Prekršajni sud u Sremskoj Mitrovici, Odeljenje u Šidu je dopisom od 08.06.2020. godine obavestilo da je proverom u prekršajnoj evidenciji Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici, Odeljenja u Šidu, utvrđeno da je po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka PS Šid 1-244-00349/13 od 31.10.2013. godine protiv okrivljenog AA vođen prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru u prekršajnom predmetu Pr 4293/13, da je postupak okončan donošenjem presude kojom je okrivljeni oglašen odgovornim i izrečena mu je novčana kazna u iznosu od 14.000,00 dinara, te da je predmetna presuda postala pravnosnažna dana 18.03.2014. godine, a izvršna dana 17.04.2014. godine, ali da primerak osuđujuće presude nije moguće dostaviti jer je predmet izlučen iz arhiva.

Prema činjeničnom opisu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka PU Sremska Mitrovica, PS Šid 1-244-00349/13 od 31.10.2013. godine, prekršaj je učinjen na taj način što je dana 30.10.2013. godine, oko 01,30 časova u ..., u ugostiteljkom objektu „BB“ koji se nalazi u ..., došlo do narušavanja javnog reda i mira od strane prijavljenog AA, vršenjem prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, vršenjem nasilja nad drugim, tako što je ušao u ugostiteljki objekat „BB“ u ..., .... unutra zatekao svoju bivšu suprugu VV, nakon kraće rasprave zadao joj je dva udarca otvorenom šakom u predelu lica, nakon čega je napustio objekat. Oštećena se odmah nakon zadobijenog udarca javila, radi ukazivanja lekarske pomoći, gde je pregledana od strane dežurnog lekara, kojom prilikom su joj konstatovane povrede u vidu crvenila desnog obraza i desne jagodične kosti.

Pobijanom presudom Osnovnog suda u Šidu K 73/20 od 12.06.2020. godine ostavljena je na snazi presuda Osnovnog suda u Šidu K 196/16 od 14.02.2017. godine, koja je postala pravnosnažna dana 29.03.2017. godine presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 65/17 od 29.03.2017. godine, a kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, zbog kog dela je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Navedena presuda je postala pravnosnažna dana 24.11.2020. godine, kada je potvrđena presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 167/20 od 24.11.2020. godine.

Iz činjeničnog opisa radnji krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, proizilazi da činjenični opis predmetnog krivičnog dela odgovara činjeničnom opisu prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, opisanom u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka PU Sremska Mitrovica, PS Šid 1-244-00349/13 od 31.10.2013. godine, obzirom da se događaj opisan u zahtevu i događaj opisan u pravnosnažnoj presudi dogodio istog dana - 30.10.2013. godine, u isto vreme u 01:30 časova, u istom mestu - u ugostiteljskom objektu „BB“ u ..., pri čemu se događaj odnosi na suštinski iste radnje okrivljenog AA (dva udarca otvorenom šakom u predelu lica oštećene) prema istoj oštećenoj – bivšoj supruzi VV koja je usled zadobijenih šamara zadobila povrede u vidu crvenila, a koje radnje su opisane i u izreci pravnosnažne presude i u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka PU Sremska Mitrovica, PS Šid od 31.10.2013. godine.

Prema tome, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju kritičan događaj može sagledati kao dve zasebne celine i dva različita činjenična stanja, i to jedno u prekršajnom, a drugo u krivičnom postupku, imajući u vidu da posledica – ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja oštećene nije stavljena na teret okrivljenom u prekršajnom postupku.

Naime, radnje preduzete od strane okrivljenog predstavljaju jedan povezan sled događaja, koji su se odigrali jedan za drugim, bez vremenske pauze između njih, pa se tako i ceo opisani događaj mora posmatrati kao jedna celina, a navedena posledica u konkretnom slučaju nije od uticaja i suštinski ne menja istovetan činjenični opis događaja u oba postupka, obzirom da nije bitan element prekršaja. Činjenica da postoji razlika u identitetu zaštitnog objekta, obzirom da se navedenim prekršajem štiti javni red i mir, a predmetnim krivičnim delom brak i porodica, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju događaj u celini ne čini suštinski drugačijim, obzirom da činjenice u oba postupka vođena prema okrivljenom, a koje proizilaze iz istog životnog događaja, čine prostorno, vremensko i sadržajno neraskidivo jedinstvo, a zbog čega je sadržajno i ciljno jedinstvo radnji okrivljenog u ovom konkretnom slučaju ocenjeno kao isto delo.

Dakle, činjenice koje su obuhvaćene zahtevom za pokretanje prekršajnog postuka i za koje je okrivljeni oglašen krivim u prekršajnom postupku, u suštini su bitno iste, u odnosu na činjenice koje su obuhvaćene izrekom pravnosnažne presude u krivičnom postupku u kojem je okrivljeni AA oglašeni krivim, a nakon što je pravnosnažno oglašen odgovornim i osuđen na novčanu kaznu.

Stoga, kako se činjenični opis prekršaja odnosi na istog okrivljenog, na isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu, u odnosu na istu oštećenu i sa bitno istovetnim radnjama okrivljenog, to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pored toga, pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, i odredba člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Imajući u vidu citirane zakonske i konvencijske odredbe, te činjenicu da radnje okrivljenog AA opisane u zahtevu za pokretanje prekršajnog postuka, koji je okončan donošenjem presude kojom je okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i osuđen na novčanu kaznu i radnje zbog koje je kasnijim pobijanim presudama oglašen krivim, predstavljaju činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, te da su nižestepeni sudovi bili dužni da prema okrivljenom odbiju optužbu za predmetno krivično delo. Kako prvostepeni i drugostepeni sud, suprotno zabrani gonjenja i kažnjavanja za isto delo, to nisu učinili, to je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. stav 1. ZKP.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, otklonio navedenu povredu, preinačenjem pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šidu K 73/20 od 12.06.2020. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 167/20 od 24.11.2020. godine, tako što je prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je optužen i pravnosnažno oglašeni krivim, jer se radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena, te se shodno ovakvoj odluci nije upuštao u razmatranje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti takođe ukazuje.

Imajući u vidu da je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 422. tačka 2) ZKP prema okrivljenom AA odbio optužbu da je učinio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, to je na osnovu člana 265. stav 1. ZKP odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić