Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.5570/13 od 26.12.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog L.L., advokata G.P. i advokata M.B., a presuda Višeg suda u Beogradu K br.224/13 od 05.07.2013. godine potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakontosti podneli su branioci okrivljenog L.L., advokati G.P. i M.B., zbog razloga iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi st. 2. i 4. u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem ili da donese presudu kojom će u celini preinačiti prvostepenu i drugostepenu presudu, da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, a na osnovu člana 488. stav 2. ZKP obavesti o sednici veća branioce okrivljenog, jer bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenih lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet uz primenu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ... 45/13) u odnosu na prvostepenu presudu, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog L.L. je neosnovan.

Branioci okrivljenog L.L. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju da se prvostepena i drugostepena presuda zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, a očigledno je da bez tog dokaza ne bi bile donete iste presude, čime je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br.58/04 ... 76/10). Naime, pobijane presude zasnivaju se isključivo na iskazu svedoka policijskog službenika B.V. datog na glavnom pretresu koji se kao ovlašćeno službeno lice unutrašnjih poslova izjašnjavao o obaveštenju koje je dobio u smislu člana 226. i 235. stav 2, tada važećeg ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10) koji Zakonik je u članu 97. stav 1. tačka 4. propisivao da se ne može ispitati kao svedok ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova o sadržaju obaveštenja koje je dobio u smislu navedenih zakonskih članova.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog L.L. su isticali i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge iz kojih iskaz svedoka B.V. – policijskog službenika nije dokaz na kome se prema odredbama ZKP presuda ne može zasnivati, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                  Dragiša Đorđević, s.r.