Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 276/15 od 24.11.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog I.Đ., adv. N.S. i presuda Osnovnog suda u Paraćinu 7K 217/15 od 28.08.2015. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog I.Đ., adv. N.S. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odluku ili pak iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Đ., adv. N.S., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog I.Đ., adv. N.S., u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je zahtev dozvoljen, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalno pravne prirode sastoji, već u suštini u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Naime, suprotno činjeničnim utvrđenjima iz pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog I.Đ., kao razlog za podnošenje zahteva navodi da je sud pogrešno utvrdio da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, jer „do ostvarivanja bitnog elementa krivičnog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja nije došlo iz razloga što se okrivljeni kretao suprotno odredbi člana 35. stav 1. ZOBS-a na putevima, već iz razloga što se maloletna oštećena nije pridržavala saobraćajnih propisa i nije se vezala sigurnosnim pojasom, te je usled takvog njenog propusta došlo i do udara glave i povrede kod oštećene“, dakle osporava se utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza u vezi sa navedenim krivičnim delom.

Kako je dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog I.Đ., adv. N.S., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.