Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP; člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 439. tačka 3) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, te da iste ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovni postupak i odluku ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe kao i da se odloži izvršenje kazne zatvora, do okončanja postupka po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP presude ne mogu zasnivati. U spisima predmeta nema ni jednog materijalnog dokaza da je okrivljeni AA izvršio krivično delo za koje je pravnosnažno osuđen, osim nezakonitog prepoznavanja lica koje je obavljeno suprotno odredbi člana 100. i člana 90. ZKP, kada je svedoku DD istovremeno pokazano pet lica, od kojih je zatim protiv tri lica pokrenut krivični postupak u kome su ta tri lica pravnosnažno oglašena krivim i osuđena na kazne zatvora.

Odredbom člana 100. stav 1. ZKP koja se odnosi na prepoznavanje lica ili predmeta propisano je da ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njihove osobine koje je opisao, prepoznavanje će se obaviti u skladu sa članom 90. ovog zakonika.

Odredbom člana 90. stav 1. ZKP propisano je da ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njegove osobine koje je opisao, pokazaće mu se to lice ili predmet zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ili predmetima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da prepoznavanje lica od strane svedoka DD, u MUP-u RS PU Niš dana 06.08.2017. godine o čemu je sačinjen zapisnik Ku 2440/17, na napred navedeni način, nije obavljeno u potpunosti u skladu sa odredbama ZKP, i to tako što je svedoku prilikom prepoznavanja pokazano pet lica od kojih su trojica bili okrivljeni umesto da je u grupi za prepoznavanje bilo samo jedan od okrivljenih kako to propisuje odredba člana 100. stav 1. ZKP u vezi člana 90. stav 1. ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da bi, imajući u vidu i druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu održanom 15.06.2018. godine u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca advokata Momčila Kovačevića, na koji nisu imali primedbe, koji dokazi su pojedinačno pobrojani i ocenjeni - u prvostepenoj presudi, očigledno i bez tog dokaza bila doneta ista presuda i okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. u vezi člana 33. KZ, te samim tim nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja bi uticala na zakonitost pravnosnažne presude u smislu da bi presudu trebalo ukinuti.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ukazuje i navodima da je okrivljeni AA pobijanim presudama osuđen na osnovu svedočenja privilegovanog svedoka DD, koje svedočenje je kontradiktorno jer se razlikuje iskaz ovog svedoka dat pred policijom, pred javnim tužiocem i pred sudom na glavnom pretresu. Odbrana nalazi da je iskaz ovog svedoka kontradiktoran i drugim izvedenim dokazima, a kao primer se navodi sudsko-medicinsko veštačenje vezano za kvalifikaciju telesnih povreda i mehanizam njihovog nastanka kod okrivljenog BB.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima samo formalno ukazuje na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a suštinski na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza kod ocene iskaza navedenog svedoka - odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje - odredbu člana 440. ZKP, što nije zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, te je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog se u uvodnom delu zahteva formalno poziva na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP te na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali kako, suprotno odredbi člana 484. ZKP, iste ne opredeljuje odnosno ne konkretizuje, a Vrhovni kasacioni sud je, prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, dakle sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi i povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, te je isti, u ovom delu odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                   Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                              Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić