Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.3548/13 od 31.10.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog N.V., njegovog branioca i žalba Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici 3K 4184/10 od 11.06.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog N.V., adv. M.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 2. i 3. ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon što je podnet, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.V., adv. M.S., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je zatim održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog N.V. u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca navodi da okrivljeni nije imao ''svest o protivpravnosti, jer se odazivao na poziv suda'', pa samim tim ''nema umišljaja, odnosno nema ni krivice'' jer je okrivljeni bio u uverenju da mora da postupi po pozivu suda i to je i učinio, te da okrivljeni nije mogao biti svestan da na bilo koji način ometa službeno lice.

Izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP (član 369. stav 1. tačka 1. ZKP ''Službeni glasnik RS'', broj 72/09), a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Ovo stoga, što izreka prvostepene presude sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru a koje je okrivljenom stavljeno na teret i pri tom navedeno da ''su bili svesni svog dela i njegove zabranjenosti te hteli izvršenje dela'', pa su suprotni navodi branioca da okrivljeni nije postupao sa umišljajem, te shodno tome da nema ni krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret ocenjeni su neosnovanim.

Takođe navodi zahteva branioca okrivljenog da policijski službenici nisu nosili uniformu, da se kritičnom prilikom nisu legitimisali, pa da okrivljeni nije bio svesan da na bilo koji način ometa službeno lice, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, u konkretnom slučaju ovlašćena službena lica su postupala shodno članu 34. stav 2. Zakona o policiji, s obzirom na okolnosti primene policijskog ovlašćenja koje su ukazivale da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja – lišenja slobode, o čemu je drugostepeni sud na strani 3 obrazloženja dao jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata shodno članu 491. stav 2. ZKP.

Iz navedenog proizilazi da i drugostepeni sud nije učinio navedenu povredu zakona kada je odbio žalbe okrivljenog N.V. i njegovog branioca i Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, a zakonitost prvostepene presude ispitao je u skladu sa odredbom člana 604. stav 1. ZKP, koji zakonik se primenjuje od 01.10.2013. godine, dakle u vreme odlučivanja o žalbama, pa je tako zakonitost prvostepene presude i u postupku koji je prethodio njenom donošenju, cenio po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09, 76/10) koji je bio na snazi u vreme održavanja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude u ovoj krivičnoj stvari.

Stoga po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenog N.V. stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, pa su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je donošenjem pravnosnažnih presuda povređen zakon iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenog.

Ostalim navodima zahteva, pobijane presude se osporavaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, tj. iz razloga koji nisu propisani odredbom člana 485. stav 4. ZKP i ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu branioca okrivljenog N.V. ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći, da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.