Presudom Višeg suda u Srmskoj Mitrovici Kž1 13/22 od 25.01.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude nema zakonskih obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da se radnja izvršenja kod krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, sastoji u upotrebi pretnje prema više lica da će se napasti na život ili telo tih ili njima bliskih lica, što znači da se radi o kvalifikovanoj i konkretnoj pretnji kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo.

Polazeći od navedene zakonske definicije predmetnog krivičnog dela, prema stavu odbrane, rečima koje je okrivljeni uputio oštećenima u konkretnom slučaju „Sada ću da vam je.em mater“, ne stavlja se u izgled tačno određeno zlo – da će se napasti na život i telo, već iste predstavljaju samo vulgarno, neprimereno i uvredljivo komuniciranje, koje nije podrazumevalo upotrebu bilo kakve sile. Sledstveno tome, ove reči nemaju karakter pretnji napadom na telesni integritet oštećenih, već bi se eventualno u ovoj radnji okrivljenog sticala zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ. Pored iznetog, branilac u zahtevu ističe i to da ni radnjom okrivljenog, koja se sastoji u udaranju dvorišne kapije oštećenih, izbacivanju iste iz šarki i njenom obaranju, nisu dovedeni u opasnost život i telo oštećenih (koji kritičnom prilikom nisu bili povređeni), odnosno nije ugrožena njihova sigurnost, već bi se u tom aktu okrivljenog mogla ostvariti zakonska obeležja krivičog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. KZ, kojim navodima branilac ujedno ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica, pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Teži oblik krivičnog dela iz stava 2. člana 138. KZ postoji u slučaju ako je ostvarena jedna od tri kvalifikatorne okolnosti i to da je delo iz stava 1. tog člana učinjeno prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili ako je delo izazvalo teške posledice. Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, po nalaženju ovog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u optužnom aktu i u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „...ugrozio sigurnost više lica – oštećenih BB i VV, pretnjom da će napasti na njihov život i telo, na taj način što je oštećenima, koji su stajali kod kapije porodične kuće, prišao trčećim korakom i obratio im se rečima: „Sad ću da vam je.em mater“, te je nakon što su oštećeni ušli u dvorište i zatvorili kapiju i držali istu sa dvorišne strane, udario u istu, izbacio je iz šarki i oborio, kojom prilikom su se oštećeni uznemirili, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, a u vreme i na mestu bliže opisanim u izreci presude, jasno proizlazi da se u navedenim radnjama okrivljenog stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ovo iz razloga, jer po oceni ovoga suda, reči kojima se okrivljeni obratio oštećenima prilazeći im trčećim korakom „Sad ću da vam je.em mater“, u kontekstu celokupnog događaja i ponašanja okrivljenog, koji je nakon što je oštećenima uputio navedene reči i pošto su oni ušli u svoje dvorište i zatvorili kapiju držeći je sa dvorišne strane, udario u istu, izbacio je iz šarki i oborio, predstavljaju pretnju napadom na život i telo oštećenih, koja je kod njih izazvala osećanje uznemirenosti, dakle, dovela je do nastupanja zabranjene posledice – ugrožavanja sigurnosti više lica, imajući pritom u vidu da su oštećeni nakon preduzetih radnji okrivljenog pozvali policiju i javili se na pregled u hitnu medicinsku službu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog da delo za koje je okrivljen optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, te da je sud na štetu okrivljenog učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog i u delu kojim se ističe povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da bi se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude sticala zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ i krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. KZ.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađi punoletnik i da su se u odnosu na njega mogle primeniti i sankcije koje se izriču maloletnim licima u slučaju izvršenja krivičnih dela u smislu člana 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, te da bi se i tim krivičnim sankcijama u odnosu na okrivljenog ostvarila svrha kažnjavanja imajući u vidu njegovu neosuđivanost, kao i činjenicu da je sada porodičan čovek i da očekuje rođenje deteta.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić