Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac Ktz 36/18 od 28.02.2018. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 57. stav 3. KZ i člana 50. stav 3. tačka 5. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 57. stav 3. i 50. stav 3. tačka 5. KZ shodno članu 492. stav 1. tačka 3) u vezi člana 493. ZKP utvrdi povredu zakona u korist okrivljenog.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, dostavljen braniocu okrivljenog AA, advokatu Tanji Božilović, i nakon što je Republički javni tužilac shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP obavešten o sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 490. ZKP, na kojoj je ramotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 36/18 od 28.02.2018. godine, je osnovan.

Odredbom člana 203. stav 1. KZ propisano je da će se učinilac kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 57. stav 3. KZ propisano je da se izuzetno od stava 1. ovog člana ne može ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto krivično delo.

Odredbom člana 50. stav 3. tačka 5. KZ propisano je da se novčana kazna kao glavna kazna izriče u sledećim iznosima i to najmanje u iznosu od 100.000,00 dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine.

Kako se iz spisa predmeta utvrđuje da je okrivljeni AA ranije osuđivan i to presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 2062/10 od 15.04.2013. godine zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. KZ, a koje je okrivljeni izvršio pre krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ i koja je postala pravnosnažna dana 12.11.2013. godine, kao i da krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. KZ spada u grupu krivičnih dela protiv imovine iz glave HHI Krivičnog zakonika u koju grupu krivičnih dela spada i krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, dakle, oba krivična dela spadaju u istu grupu krivičnih dela i samim tim predstavljaju istovrsna krivična dela, to se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je drugostepeni sud osudivši okrivljenog za predmetno krivično delo ispod zakonom propisanog minimuma napred citiranim članovima 50. stav 3. tačka 5. i 57. stav 3. KZ povredio zabranu ublažavanja kazne za izvršioca istovrsnih krivičnih dela.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud kao osnovan usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 36/18 od 28.02.2018. godine i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Leskovcu Kž 381/17 od 23.11.2017. godine povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 57. stav 3. i člana 50. stav 3. tačka 5. KZ u korist okrivljenog ne dirajući u pravnosnažnost pobijane presude.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 493. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                                 Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić