U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Darka Milutinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 20K. br. 250/23 od 21.09.2023. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1. 144/23 od 23.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 26.03.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Darka Milutinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 20K. br. 250/23 od 21.09.2023. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1. 144/23 od 23.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu 20K. br. 250/23 od 21.09.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u ostavljenom roku ne plati navedenu novčanu kaznu sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih a neplaćenih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti, na osnovu člana 87. KZ i člana 246a stav 5. KZ i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1. 144/23 od 23.11.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kraljevu 20K. br. 250/23 od 21.09.2023. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Darko Milutinović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane pravnosnažne presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Darka Milutinovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da se, u konkretnom slučaju, radi o delu malog značaja, u smislu člana 18. KZ, s obzirom na malu količinu opojne droge (kanabis) koju je okrivljeni neovlašćeno držao, te da je zbog konkretnih karakteristika okrivljenog i okolnosti samog događaja, stepen krivice okrivljenog nizak, štetne posledice su odsutne, odnosno neznatne, a opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. U vezi sa iznetim, branilac navodi da se, u konkretnom slučaju, radi o neosuđivanom licu, mladom čoveku koji tek treba da zasnuje radni odnos i porodicu, aplikantu za vizu druge zemlje, te da količina od 0,36 grama opojne droge marihuane predstavlja neznatnu količinu opojne droge daleko ispod uobičajene količine za jednokratnu upotrebu, koja ne ugrožava zaštitni objekt predmetnog krivičnog dela „zdravlje ljudi“ u meri koja opravdava izricanje krivične sankcije.

Po stavu Vrhovnog suda izneti navodi su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 18. Krivičnog zakonika, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a koji se u konkretnom slučaju ima primeniti, u smislu člana 5. KZ, određeno je da „nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja“ (stav 1.) a da je delo „malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije“ (stav 2.) te da se „odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna“ (stav 3.).

U konkretnom slučaju, za krivično delo za koja je okrivljeni AA optužen i osuđen - neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, a imajući u vidu opis radnje izvršenja krivičnog dela, po stavu Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta propisanog članom 18. KZ. Tako, stepen krivice, nije „nizak“, a što je jedan od prvih uslova, nego je, imajući u vidu stepenovanje krivice na dva nehatna i dva umišljajna oblika, izvesno najviši i to u vidu direktnog umišljaja. Takođe, nije ispunjen ni uslov u pogledu neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica. O ispunjenosti ovog uslova, u pogledu odsutnosti štetnih posledica, može se govoriti ukoliko je reč, između ostalog, o pokušaju krivičnog dela, a u konkretnom slučaju, kako to proizilazi iz spisa predmeta, okrivljeni je neovlašćeno držao u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to u novčaniku koji je nosio sa sobom, zapakovanu u jedan paketić od pvc-a, a koju su policijski službenici PS u Vrnjačkoj Banji kod njega i pronašli i uz potvrdu mu oduzeli, te je delo samim tim svršeno i za isto je oglašen krivim, pa nema sumnje da su nastupile štetne posledice – ugrožavanje zdravlja ljudi, kao zaštitnog objekta ovog krivičnog dela. Pri tome, pitanje neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica, sud ceni sa stanovišta ugroženosti ili stepena povređivanja zaštitnog dobra. Na kraju, imajući u vidu i o kom krivičnom delu se radi, stepenu krivice, intenzitetu štetnih posledica po zaštitni objekat dela, nema sumnje da opšta svrha krivičnih sankcija, odnosno „suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom“, zahtevaju izricanje krivične sankcije u konkretnom slučaju, te tako nije ispunjen ni treći navedeni neophodni uslov iz člana 18. stav 2. KZ, pa po stavu Vrhovnog suda, nema uslova za primenu instituta „delo malog značaja“ , propisanog u članu 18. KZ.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 18. KZ.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje i da je, prilikom donošenja odluke u ovom predmetu imao u vidu i presude na koje se branilac poziva u obrazloženju zahteva, ali iste nisu od uticaja na drugačiji stav ovog suda u ovom postupku, imajući u vidu činjenicu da se primena instituta „delo malog značaja“ ceni u svakom konkretnom slučaju, a na osnovu svih činjenica iz konkretnog predmeta.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić