ODBACUJU SE kao nedozvoljeni zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu 3K 37/16 od 23.03.2018. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 907/18 od 06. i 07.12.2018. godine, branilaca okrivljenih:

- II, advokata Miloja Cvetića;

- LJLJ i MM, advokata Radomira Pešića;

- RR, advokata Miloja Cvetića,

dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radomira Pešića, ODBACUJE kao neblagovremen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu 3K 37/16 od 23.03.2018. godine, oglašeni su krivima:

-okrivljeni AA, zbog izvršenja produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i produženog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od (jedne) godine i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 10 (deset) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009.godine do 24.03.2009. godine, i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara;

-okrivljeni BB, zbog produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i produženog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca i novčana kazna u iznosu od 40.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. do 24.03.2009. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara;

-okrivljeni ZZ, zbog produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i produženog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca i novčana kazna u iznosu od 30.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 24.03.2009. godine i novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara;

-okrivljeni JJ, zbog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca i krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jednog) meseca i novčana kazna u iznosu od 15.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca i novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara;

-okrivljeni PP, zbog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, za koje mu utvrđena kazna zatvora od 2 (dva) meseca i krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jednog) meseca i novčana kazna u iznosu od 15.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.03.2009. godine do 24.03.2009. godine i novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara;

-okrivljeni LL, zbog produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je uvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i produženog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje mu je utrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca i novčana kazna u iznosu od 40.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 07.04.2009. godine do 21.04.2009. godine i novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara;

-okrivljeni VV, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine i novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara;

-okrivljeni KK, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca i novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 1 (jednog) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine i novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara;

-okrivljeni MM, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine i novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara.

Takođe, istovremeno je određeno da su okrivljeni predmetne novčane kazne, dužni platiti u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, a ukoliko iste ne plate u ostavljenom roku, određeno je da će ove kazne biti zamenjene kaznama zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom, oglašeni su krivima i:

-okrivljeni GG, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine;

-okrivljeni OO, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine;

-okrivljeni DD, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine;

-okrivljeni ĐĐ, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine;

-okrivljeni EE, zbog krivičnog dela primanje mita u pomaganju iz člana 367. stav 1. u vezi člana 35. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine;

-okrivljeni RR, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine;

-okrivljeni LJLJ, zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine;

-okrivljeni ŽŽ, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine;

-okrivljeni NN, zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci;

- okrivljeni II, zbog produženog krivičnog dela krijumčarenje u pomaganju iz člana 230. stav 1. u vezi člana 35. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci i novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku, određeno je da će ova kazna biti zamenjena kaznom zatvora, tao što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora.

Okrivljeni: AA, II, MM, RR, KK, VV, GG, OO, LJLJ, ŽŽ, ĐĐ, EE, DD, LL, ZZ, PP i JJ, između ostalih, obavezani su da u korist budžetskih sredstava suda, plate na ime troškova krivičnog postupka, iznose o čijoj visini je određeno da će biti doneta posebna odluka, kao i da svi okrivljeni na ime paušala plate iznose od po 10.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude.

Istom presudom, između ostalih, okrivljeni GG, oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Takođe, navedenom presudom je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba u odnosu na okrivljenog AA, da je izvršio jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 907/18 od 06. i 07.12.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenih: MM, DD, NN, ZZ i LL, branioca okrivljenog MM, advokata Slaviše Vojinovića, branioca okrivljeih: VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i NN, advokata Dušana Sakića, branioca okrivljenog KK, advokata Miloša Pendića, branioca okrivljenog OO, advokata Zlatomira Kolakovića, branioca okrivljenog RR, advokata Predraga Milutinovića, branioca okrivljenog LJLJ, advokata Radomira Pešića, branioca okrivljenog LL, advokata Zorana Jakovljevića i branioca okrivljenog ZZ, advokata Veroslava Garića, preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu 3K 37/16 od 23.03.2018. godine, u osuđujućem delu izreke pod I u odnosu na okrivljene VV, KK i MM u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, radnje ovih okrivljenih, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim i to: okrivljeni VV u tački 89, okrivljeni KK u tački 90, a okrivljeni MM u tački 91. izreke presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005 od 06.10.2005. godine), za koje im je utvrdio kazne zatvora, i to okrivljenom VV u trajanju od 6 (šest) meseci, okrivljenom KK u trajanju od 2 (dva) meseca, a okrivljenom MM u trajanju od 6 (šest) meseci, pa zadržavajući kao pravilno utvrđene kazne zatvora za po jedno produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim, i to okrivljeni VV u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, okrivljeni KK u trajanju od 1(jedne) godine, a okrivljeni MM u trajanju od 10 (deset) meseci, osudio ih na jedinstvene kazne zatvora i to okrivljenog VV u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, okrivljenog KK u trajanju od 1 (jedne) godine i 1 (jednog) meseca, a okrivljenog MM u trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca, u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine, a u odnosu na okrivljene DD, NN, ĐĐ, EE, ŽŽ, OO, RR, LJLJ, ZZ i LL u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu odredio da se ovim okrivljenima, kazne zatvora na koje su osuđeni prvostepenom presudom, i to okrivljeni ĐĐ i DD u trajanju od po 1 (jedne) godine, okrivljeni RR, okrivljeni OO, okrivljeni ŽŽ u trajanju od po 6 (šest) meseci zbog po jednog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, okrivljeni EE u trajanju od 6 (šest) meseci zbog krivičnog dela primanje mita u pomaganju iz člana 367. stav 1. u vezi člana 35. KZ, okrivljeni LJLJ i okrivljeni NN u trajanju od po 6 (šest) meseci zbog po jednog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u koje kazne im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.03.2009. godine do 09.06.2009. godine, okrivljeni ZZ i okrivljeni LL jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 4 (četiri) meseca zbog po jednog produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. u vezi člana 61. KZ i po jednog produženog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. u vezi člana 61. KZ u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom ZZ od 09.03.2009. godine do 24.03.2009. godine, a okrivljenom LL od 07.04.2009. godine do 21.04.2009. godine - imaju izvršiti tako što će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju uz primenu elektronskog nadzora, koje prostorije ne smeju napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su u preostalim delovima ove žalbe, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Kraljevu, žalbe okrivljenih GG i JJ, žalba branioca okrivljenog PP, advokata Dragana Šarenca, žalba branioca okrivljenog II, advokata Miloja Cvetića, žalba branioca okrivljenog AA, advokata Dragoša Cukavca, žalba branioca okrivljenog BB, advokata Dragana Novovića i žalba branioca okrivljenog JJ, advokata Predraga Maletića, odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Kraljevu 3K 37/16 od 23.03.2018. godine, u nepreinačenom osuđujućem delu izreke pod I i oslobađajućem delu izreke pod II, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli branioci okrivljenih:

-BB, advokat Dragan Novović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenih VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, advokat Dušan Sakić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog ZZ, advokat Veroslav Garić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog II, advokat Miloje Cvetić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog JJ, advokat Predrag Maletić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog JJ oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke o zahtevu;

-branilac okrivljenog KK, advokat Miloš Pendić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog KK oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenih AA i LL, advokat Dragoš Cukavac, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenih LJLJ i MM, advokat Radomir Pešić, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude;

-branilac okrivljenog LL, advokat Zoran Jakovljević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te odredi da se novi postupak održi pred izmenjenim većem ili ih preinači i okrivljenog LL oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog NN, advokat Nebojša Perović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog NN oslobodi od optužbe. Branilac je predložio da bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda;

-branilac okrivljenog OO, advokat Zlatomir Kolaković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog OO oslobodi od optužbe. Branilac je predložio da bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke o zahtevu;

-branilac okrivljenog LL, advokat Svetislav Pantović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog PP, advokat Miloje Cvetić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog PP oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog RR, advokat Miloje Cvetić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog AA, advokat Radomir Pešić, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, ocenjujući pritom zakonitost preduzetih radnji koje su predmet ispitivanja, u smislu odredbe člana 604. ZKP kojom je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr. zakon, 72/09 i 76/10), našao:

Branioci okrivljenih: BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, JJ, KK, AA, LL, NN, OO i PP, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer smatraju da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnovati. U vezi sa istaknutom povredom, kao nezakonite dokaze, branioci označavaju transkripte tonskih zapisa presretnutih komunikacija (razgovora), pribavljene po naredbama za izvođenje mera nadzora i snimanja telefonskih ili drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugima izvršila krivična dela: Str.pov.Kri 76/08 od 04.11.2008. godine, Str.pov.Kri 98/08 od 10.12.2008. godine, Str.pov.Kri. 7/09 od 19.01.2009. godine i Str.pov.Kri. 20/09 od 11.02.2009. godine, smatrajući da su navedene naredbe nezakonite, iz razloga što se njima proširuje prva naredba – osnovna naredba Str.pov.Kri 63/08 od 22.10.2008. godine, koja je izdata suprotno odredbi člana 232. stav 1. tada važećeg ZKP-a, tj. pre nego što su prema navodima optužnice Okružnog javnog tužioca u Kraljevu Kt 25/09 od 18.05.2009. godine, izmenjene 17.09.2013. godine, izvršena predmetna krivična dela. S tim u vezi, branioci zaključuju da nezakonitost osnovne – prve naredbe, čini nezakonitom i svaku sledeću naredbu po principu „plodova otrovnog drveta“, i da se stoga ni transkripti tonskih zapisa presretnutih razgovora, po osnovu tih naredbi, nisu mogli koristiti kao dokazi u postupku.

Međutim, kako su branioci pomenutih okrivljenih, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticali i u žalbama na pobijanu prvostepenu presudu Višeg suda u Kraljevu 3K 37/16 od 23.03.2008. godine, osporavajući na identičan način zakonitost predmetnih naredbi, kao i transkripte tonskih zapisa presretnutih komunikacija po tim naredbama, a kako je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao sud drugog stepena, u svojoj odluci Kž1 907/18 od 06. i 07.12.2018. godine, i to na strani dvadesetoj, treći i četvrti pasus, dvadeset prvoj strani i dvadeset drugoj strani- prvi pasus, dao jasne i dovoljne razloge da se u konkretnom slučaju ne radi o nezakonito pribavljenim dokazima, već da su označene naredbe Str.pov.Kri 76/08 od 04.11.2008. godine, Str.pov.Kri 98/08 od 10.12.2008. godine, Str.pov.Kri. 7/09 od 19.01.2009. godine i Str.pov.Kri. 20/09 od 11.02.2009. godine, sačinjene u svemu u skladu sa odredbama člana 232. ranije važećeg ZKP-a, kao i da shodno tome materijal prikupljen u postupku primene mera tajnog nadzora i snimanja komunikacije prema okrivljenima na koje naredbe glase i navedenim brojevima telefona, predstavlja dokaz koji se može koristiti u ovom krivičnom postupku, tj. da se radi o zakonito pribavljenim dokazima - to navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih i upućuje.

Pritom, Vrhovni kasacioni sud naglašava da svaka predmetna naredba istražnog sudije kojom se naređuje i „proširuje“ nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivična dela, posmatrana pojedinačno, ima procesnu samostalnost, pri čemu Vrhovni kasacioni sud nalazi da je izdavanjem prve naredbe očigledno da je javni tužilac, odnosno istražni sudija imao podatke i saznanja na osnovu operativnog rada policije o aktivnostima okrivljenih, na šta ukazuje i drugostepeni sud u presudi. Izdavanje kasnijih, pojedinačnih i samostalnih naredbi nije nezakonit postupak suda, te se stoga na dokazima prikupljenim po osnovu tih naredbi, u odnosu na okrivljene na koje se odnose i na krivična dela propisana u članu 232. stav 1. ZKP, presuda, može zasnivati. Ovo tim pre što iz naredbi o proširenju mera nadzora i snimanja telefonskih razgovora Str.pov.Kri 76/08 od 04.11.2008. godine, Str.pov.Kri 98/08 od 10.12.2008. godine, Str.pov.Kri. 7/09 od 19.01.2009. godine i Str.pov. Kri. 20/09 od 11.02.2009. godine, proizilazi da su izdate u skladu sa odredbom člana 232. ranije važećeg ZKP, tj. da sadrže podatke o licima protiv kojih se mere primenjuju, zatim osnove sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje ovih mera - te shodno tome, kako su izveštaji snimljenih telefonskih i drugih razgovora i komunikacija drugim tehničkim sredstvima na kojima se zasnivaju pravnosnažne presude, pribavljeni preduzimanjem mera po navedenim naredbama, izdatim od strane tada istražnog sudije Okružnog suda u Kraljevu, u svemu saglasno odredbi člana 232. ranije važećeg ZKP-a, to navedeni izveštaji – transkripti tonskih zapisa presretnutih komunikacija, predstavljaju dokaze na kojima se pravnosnažne presude mogu zasnivati.

Nadalje, u vezi sa istaknutom povredom zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da se u konkretnom slučaju ni materijal prikupljen u postupku primene mera tajnog nadzora i snimanja komunikacija prema okrivljenima na koje naredbe glase i navedenim brojevima telefona, nije mogao koristiti kao dokaz u postupku i za druga lica (na koja se naredbe ne odnose), kao takozvani „slučajni nalaz“ – i to u odnosu na okrivljene: BB, DD, ŽŽ, ZZ, JJ, LL, NN, OO i PP, jer prema navedenim licima nisu izdavane bilo kakve naredbe. Osim toga, ova lica, prema navodima zahteva njihovih branilaca, nisu postala sagovornici u komunikaciji koja se zakonito nadzire i snima, a uz to institut slučajnog nalaza, uveden je u naše procesno zakonodavstvo tek 01.10.2013. godine, tj. isti nije postojao u vreme primene navedenih mera.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branioci ukazuju da transkripti snimljenih razgovora pomenutih okrivljenih nisu mogli biti korišćeni, jer u odnosu na iste nije doneta nikakva naredba istražnog sudije za prisluškivanje telefonskih razgovora u vreme snimanja istih. Ovo iz razloga što snimci telefonskih razgovora koji su korišćeni kao dokazni materijal i koji se odnose na telefonske razgovore navedenih okrivljenih, nisu nastali prisluškivanjem telefonskih razgovora sa brojeva njihovih telefona, već nadzorom i snimanjem telefonskih razgovora brojeva telefona onih okrivljenih za koje su donete naredbe o prisluškivanju Str.pov.Kri 76/08 od 04.11.2008. godine, Str.pov.Kri 98/08 od 10.12.2008. godine, Str.pov.Kri. 7/09 od 19.01.2009. godine i Str.pov. Kri. 20/09 od 11.02.2009. godine, po predlogu Okružnog javnog tužioca u Kraljevu, pri čemu su sve napred pomenute naredbe donete u zakonom predviđenom postupku i formi, i iste sadrže sve zakonom predviđene elemente, a kako su okrivljeni u odnosu na koje nije bilo naredbi, sa okrivljenima u odnosu na koje su naredbe izdate, telefonom razgovarali u periodu kada su one važile, to su se i snimci telefonskih razgovora - mogli koristiti kao dokazni materijal, pogotovu jer se radilo o identičnim radnjama, koje su kako u odnosu na okrivljene prema kojima su izdate pomenute naredbe, tako i u odnosu na okrivljene prema kojima nije bilo naredbi, imale obeležja krivičnih dela davanje i primanje mita, dakle krivičnih dela zbog kojih su shodno članu 232. ranije važećeg ZKP-a, po naredbama istražnog sudije i odobrene mere nadzora i snimanja telefonskih razgovora okrivljenih.

Pritom, Vrhovni kasacioni sud napominje da stoje navodi zahteva da je u naše procesno zakonodavstvo institut slučajnog nalaza uveden danom početka primene Zakonika o krivičnom postupku („Službeni Glasnik RS“ broj 72/2011) odnosno od 01.10.2013. godine - međutim, u vreme primene pomenutih mera nadzora i prisluškivanja, već je postojala sudska praksa potvrđena kroz brojne odluke tada Vrhovnog suda Srbije, u kojima je prihvaćen stav da su se razgovori između dva ili više okrivljenih u situaciji kada postoji naredba za samo jednog od njih, mogli koristiti i u odnosu na ostale okrivljene, pod uslovom da su ispunjeni svi uslovi predviđeni zakonom, kao što je to u konkretnom bio slučaj.

Prema tome, transkripti telefonskih razgovora, kao dokazi nastali na osnovu zakonito sprovedenih mera prema okrivljenima prema kojima su izdate naredbe za prisluškivanje, mogli su biti korišćeni kao dokaz i u odnosu na okrivljene, prema kojima nije bilo naredbi, a ovo tim pre što je u konkretnom slučaju krivični postupak u odnosu na sve okrivljene jedinstven, pa time i svi prikupljeni dokazi.

Iz iznetih razloga, neosnovano branioci okrivljenih ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenih: VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, advokat Dušan Sakić, zatim branilac okrivljenog OO, advokat Zlatomir Kolaković, kao i branilac okrivljenog NN, advokat Nebojša Perović, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer dela za koja su pomenuti okrivljeni oglašeni krivim, nisu krivična dela, iz razloga što krivica kao subjektivno obeležje krivičnih dela nije u potpunosti opisana u izreci, jer nedostaje opis direktnog umišljaja, budući da nije naveden svesni deo umišljaja (intelektualni deo umišljaja), a naime, da su okrivljeni „bili svesni svog dela“, već izreka presude sadrži samo element volje (voluntaristički deo umišljaja), kroz navod da su okrivljeni „hteli izvršenje dela.“

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredba člana 367. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005 od 06.10.2005. godine) koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine, i važio u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela, i koji je kao najpovoljniji po okrivljene, u konkretnom slučaju i primenjen - u stavu 1. tog člana, propisuje da službeno lice koje zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.

Odredba člana 348. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005 od 06.10.2005. godine) propisuje da ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu, nosi ili drži vatreno oružje, municiju ili eksplozivne materije, kazniće se zatvorom do tri godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako je predmet dela iz stava 1. tog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavajuće ili gasno oruđe čija izrada, prodaja, nabavka, razmena, nošenje ili držanje nije dozvoljeno građanima, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude, jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, odnosno jasno proizilazi da su u kritičnom vremenskom periodu, okrivljeni VV, GG, DD, ĐĐ, ŽŽ, OO kao uračunljiva lica, svesni da su njihova dela zabranjena, a čije izvršenje su hteli, kao službena lica – policijski službenici, primali poklone, da u okviru svojih službenih ovlašćenja ne izvrše službenu radnju koju bi morali izvršiti, a koja se sastojala u patrolnom pokrivanju administrativne linije i kopnene zone bezbednosti prema AP Kosovo i Metohija, sa obavezom vršenja pojačanog pregleda lica, vozila i prtljaga, koji se kreću alternativnim putnim pravcima. Pri čemu, iz opisa radnje izvršenja, a naime, da su između ostalih, pomenuti okrivljeni, „u periodu od 30.10.2008. godine do 05.03.2009. godine .... primali gotov novac u različitim novčanim iznosima, a najčešće u iznosu od po 10 evra za jedan prolazak vozila, bez izvršenog pregleda, sa raznom robom (prehrambena roba i dr), za koju lica - „krijumčari“ nisu imali knjigovodstvene isprave“..... , očigledno proizilazi da su navedeni okrivljeni postupali svesno i voljno, ostvarujući opisanim radnjama sve zakonom propisane elemente direktnog umišljaja, a ovo tim pre imajući u vidu svojstvo, odnosno da se radi o policijskim službenicima.

Takođe, iz izreke pobijane prvostepene presude, jasno proizilaze i sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je NN, kao službeno lice – policijski službenik, primio poklon, da u okviru svojih službenih ovlašćenja ne izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti, a koja se sastojala u patrolnom pokrivanju administrativne linije i kopnene zone bezbednosti prema AP Kosovo i Metohija, sa obavezom vršenja pojačanog pregleda lica, vozila i prtljaga, koji se kreću alternativnim putnim pravcima. Pritom iz opisa radnje izvršenja, a naime da se „dana 16. i 17.11.2008. godine, policijski službenik ĐĐ...nakon što je primio novac od okrivljenog ZZ, dogovorio sa okrivljenim NN, da okrivljeni NN ..... ne izvrši kontrolu vozila kojim je upravljalo NN lice, koje je organizovano od strane okrivljenog ZZ i koje je prevozilo raznu robu, što je on istog dana i učinio, a za koju uslugu mu je ZZ predao poklon u novcu “- očigledno proizilazi da je okrivljeni NN, u odnosu na krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ bio svestan svog dela i da je hteo njegovo izvršenje, te tako ostvario sve zakonom propisane elemente umišljaja, odnosno subjektivna obeležje dela za koje je oglašen krivim.

Pored navedenog, iz izreke pobijane prvostepene presude, jasno proizilaze i sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni VV pravnosnažno oglašen krivim, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni svestan da je njegovo delo zabranjeno, čije izvršenje je i hteo, neovlašćeno nabavio i držao rasprskavajuće oružje, čija nabavka i držanje nije dozvoljeno građanima. Pri čemu, iz opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, a naime, da je okrivljeni kritičnom prilikom „u svojoj kući u ulici ..., postupivši protivno članu 5. stav 1. Zakona o oružju i municiji, najpre nabavio, a potom i držao tri ručne bombe ..... čije držanje građanima uopšte nije dozvoljeno“ - nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni VV u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ, bio svestan svog dela i da je hteo njegovo izvršenje.

Prema tome, umišljaj kao deo krivice, obuhvaćen je izrekom pobijane prvostepene presude u odnosu na predmetna krivična dela, pa bez obzira što nije rečima navedeno da su okrivljeni „bili svesni svog dela“, iz opisa radnji izvršenja, nedvosmisleno proizilazi da su okrivljeni u konkretnom slučaju postupali sa direktnim umišljajem, odnosno proizilaze subjektivna obeležja dela.

Nadalje, ukazujući na istu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog EE, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, navodi i to da delo za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim- primanje mita u pomaganju iz člana 367. stav 1. u vezi člana 35. KZ, nije krivično delo, iz razloga što u izreci pravnosnažne presude nije navedena, niti opisana radnja pomaganja.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Odredba člana 35. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005 od 06.10.2005. godine) propisuje da će se ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniti kaznom propisanom za to delo ili ublaženom kaznom.

Kako iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni EE pomogao službenom licu, okrivljenom VV, da primi poklon, da u okviru službenih ovlašćenja ne izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti, na taj način što je „okrivljeni EE, kritičnom prilikom od nepoznatog lica primio novac, da okrivljeni VV na alternativnom putnom pravcu na mestu zvanom Vučja rupa, protivno nalogu za izvršenje službenog zadatka ...... ne bi izvršio kontrolu NN vozila sa NN vozačem, koji je prevozio naftu i naftne derivate, što je VV u dogovoru sa EE i učinio i navedeno vozilo propustio, za koju uslugu je od NN lica, preko EE, dobio poklon u novcu“ – to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u izreci pravnosnažne presude jasno i navedena i opisana radnja pomaganja okrivljenog EE. Stoga, nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela primanje mita u pomaganju iz člana 367. stav 1. u vezi člana 35 KZ.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog JJ, advokat Predrag Maletić i branilac okrivljenog PP, advokat Miloje Cvetić, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da u radnjama okrivljenih nedostaje element bića krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, u vezi okolnosti da su se okrivljeni JJ i PP „bavili“ prenošenjem robe preko carine izbegavajući mere carinskog nadzora, jer iako je radnja predmetnog krivičnog dela (prenošenje) određena trajnim glagolom, prema stavu branilaca okrivljenih, pored trajnog glagola, stoji i „bavljenje“ kao trajna odrednica, koja podrazumeva da učinilac ovakve radnje vrši kontinuirano u vidu zanimanja, odnosno u više navrata i da je spreman da navedene radnje i ponovi. Zbog navedenog, branioci ocenjuju, da za postojanje krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. KZ, nije dovoljno da je radnja izvršena samo jednom, i u vezi toga se između ostalog, branilac okrivljenog JJ, advokat Predrag Maletić, poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 65/11 od 19.10.2011. godine.

Odredbom člana 230. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005 od 06.10.2005. godine) propisano je da ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Izrekom pobijane prvostepene presude Višeg suda u Kraljevu 3K 37/16 od 23.03.2018. godine, okrivljeni JJ i okrivljeni PP, oglašeni su krivima da su se svako ponaosob, izbegavajući mere carinskog nadzora, bavili prenošenjem robe preko carinske linije, i to razne prehrambene i druge robe za koju nisu imali knjigovodstvene isprave.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude koja je u odnosu na navedene okrivljene i predmetna krivična dela, potvrđena drugostepenom presudom, jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnih dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da su okrivljeni JJ i PP, svako ponaosob, kritičnom prilikom preduzeli radnje izvršenja navedenih krivičnih dela, jer su se bavili prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora.

U vezi navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stoje navodi zahteva da je radnja predmetnog krivičnog dela (prenošenje) određena trajnim glagolom i da pored trajnog glagola stoji i „bavljenje“ kao trajna odrednica, koja podrazumeva da učinilac ovakve radnje vrši kontinuirano u vidu zanimanja, odnosno u više navrata i da je spreman da navedene radnje i ponovi. Drugostepeni sud je odgovarajući na žalbene navode, na strani četrdeset četiri, pasus tri, dao jasne i dovoljne razloge za takav zaključak, pa su navodi zahteva branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje da dela za koja su okrivljeni JJ i PP oglašeni krivima nisu krivična dela, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Iz svih napred iznetih razloga, neosnovano branioci okrivljenih II, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, OO, NN, JJ i PP ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenih AA i LL, advokat Dragoš Cukavac, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da su radnje navedenih okrivljenih pogrešno kvalifikovane, budući da se u konkretnom slučaju ne može raditi o produženim krivičnim delima krijumčarenje iz člana 230. stav 1. u vezi člana 61. KZ, s obzirom da je za postojanje ovih krivičnih dela neophodno da su se okrivljeni bavili prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora, a da se u konkretnom slučaju ne radi o carinskoj liniji, već o administrativnoj liniji između Republike Srbije i AP Kosovo i Metohija.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz razloga što je u skladu sa odredbom člana 6. Carinskog zakona („Službeni Glasnik RS“ broj 73/2003, 61/2005, 85/2005, 62/2006, 9/2010 (Odluka Ustavnog suda)) koji je važio u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela, administrativna linija sa područjem AP Kosovo i Metohija izjednačena sa graničnom linijom samo u smislu obavezne kontrole vozila, putnika, robe i plaćanja carina. Naime, Carinski zakon definiše carinsku teritoriju Srbije, što podrazumeva i područje Kosova i Metohije, ali je ova teritorija u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, stavljena pod nadzor međunarodne zajednice, nakon čega je ustanovljena posebna misija Ujedinjenih nacija, a vlast u određivanju i sprovođenju spoljnotrgovinskih poslova preneta je na UNMIK administraciju. Republika Srbija je ovaj prostor prihvatila kao posebnu carinsku teritoriju, potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj carinskoj trgovini u Centarlnoj Evropi 2006. godine, pošto je UNMIK potpisao sporazum u ime Carinske teritorije Kosova i Metohije i bio jedna od ugovornih strana prema ovlašćenju datom rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenih AA i LL, advokat Dragoš Cukavac, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U ocenu ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih: BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, JJ, KK, AA, LL, NN, OO i PP, kojima isti ukazuju na povrede zakona koje nisu predviđene odredbom člana 485. stav 4. ZKP i polemišu sa utvrđenim činjeničnim stanjem u pobijanim presudama, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao, imajući u vidu da isti ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Nadalje, u konkretnom slučaju, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su još i branilac okrivljenog II, advokat Miloje Cvetić, zatim branilac okrivljenih MM i LJLJ, advokat Radomir Pešić, branilac okrivljenog RR, advokat Miloje Cvetić i branilac okrivljenog AA, advokat Radomir Pešić.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana od kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazmeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog II, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Nadalje, branilac okrivljenih MM i LJLJ, u podnetom zahtevu ističe da naredbe nisu izdate u skladu sa odredbom člana 232. ranije važećeg ZKP i da se stoga ni transkripti razgovora nisu mogli koristiti kao dokazi u krivičnom postupku zakonitosti, čime iako formalno ne označava, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Takođe i branilac okrivljenog RR, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se transkripti razgovora nisu mogli koristiti kao dokazi u postupku, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, iako je reč o povredama zakona zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, u obrazloženju svojih zahteva pomenuti branioci uopšte ne navode u čemu se istaknute povrede zakona sastoje, a osim toga branilac okrivljenih MM i LJLJ, kao i branilac okrivljenog RR, uopšte ne označavaju koje su to naredbe za koje smatraju da su nedozvoljene, kao i transkripti pribavljeni po osnovu istih - a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga (član 485. stav 1.), dela i pravca pobijanja koju su istaknuti u zahtevu, shodno članu 489. stav 1. ZKP, to zahtevi za zaštitu zakonitosti u ovoj delu, nemaju propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog II, pored navedenog, ističe i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Takođe, isti branilac navodi da su razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivrečni, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, i branilac okrivljenih MM i LJLJ, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe još i to da su u postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom povređene odredbe člana 14, 16, 22, 232. i 233. ZKP.

Međutim, bitne povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povrede zakona iz člana 14, 16, 22, 232. i 233. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenih preko branilaca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih: II, MM i LJLJ, kao i RR, ocenio kao nedozvoljene.

Nadalje, kako iz spisa predmeta i to iz povratnice proizilazi da je okrivljeni AA, presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 907/18 od 06. i 07.12.2018. godine, lično primio dana 14.01.2019. godine, a da je njegov branilac advokat Radomir Pešić, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda podneo dana 21.03.2019. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao neblagovremen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahteve odbacio kao nedozvoljene i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radomira Pešića, odbacio kao neblagovremen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić