Branilac okrivljenog N.R., advokat M.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Nišu 9Kž1 br. 1886/12 od 03.07.2013. godine, zbog povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači označenu presudu Apelacionog suda u Nišu u osuđujućem delu, tako što će žalbu Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu izjavljenu na presudu Osnovnog suda u Nišu 3K 3393/ od 16.01.2012.godine odbiti kao neosnovanu u preostalom delu, a u celosti potvrditi navedenu presudu Osnovnog suda u Nišu.

Vrhovni kasacioni sud je nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) ( u daljem tekstu:ZKP) održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.R., advokata M.S., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je zbog kojih povreda zakona okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je predhodio njenom donošenju, a to su povrede odredaba ZKP iz člana 74, člana 438. stav 1. tač.1) i 4) i tač. 7) do 10) i stava 2. tačka 1), člana 439. tač. 1) do 3) i člana 441. st. 3. i 4., učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanom drugostepenom presudom povređen zakon na štetu okrivljenog, u smislu člana 439. tačka 3. ZKP, odnosno povređena odredba člana 54. KZ, kojom je uređeno pitanje odmeravanja kazne, jer drugostepeni sud, prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji, određene okolnosti od značaja za tu odluku uopšte nije cenio (da je oštećeni isprovocirao konfliktnu situaciju) dok određene okolnosti koje imaju osobito olakšavajući karakter (da je okrivljeni u vreme izvršenja dela bio mlađe punoletno lice, da je neosuđivan, što ukazuje da nije konfliktna ličnost), nije adekvatno cenio.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti ne ukazuje se na povredu zakona koju ima u vidu odredba člana 439. tačka 3. ZKP. Navedena povreda, kada je reč o odluci o krivičnoj sankciji, postoji ako je sud prekoračio ovlašćenja koja ima po zakonu donoseći tu odluku, a to se u predmetnom zahtevu ne tvrdi, već se ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, jer određene činjenice nisu uzete u obzir i cenjene okrivljenom kao olakšavajuće okolnosti i osporava pravilnost ocene drugostepenog suda značaja okolnosti koje su prvostepenom presudom utvrđene kao olakšavajuće na strani okrivljenog i uticaja istih na odluku o vrsti i meri sankcije koja je izrečena okrivljenom za učinjeno krivično delo.

Međutim, navedeni razlozi-nedostaci u činjeničnom stanju pravnosnažne presude i nepravilna odluka o krivičnoj sankciji koja nije povreda zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP (član 441. stav 1. ZKP), odredbama člana 485. stav 4. ZKP, nisu predviđeni kao dozvoljen zakonski osnov za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, tako što je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Raičevića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                                        Janko Lazarević,s.r.