Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 767/21 od 07.12.2021. godine delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog Branka Zeca, njegovog branioca i branioca okrivljene Slađane Panović, preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu K 16/21 od 03.09.2021. godine, ispravljena rešenjem Višeg suda u Kraljevu K 16/21 od 28.09.2021. godine, u pogledu odluke o kazni i uračunavanju izdržane kazne zatvora, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog Branka Zeca zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.03.2019. godine pa nadalje kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora od 12.01.2021. godine do 07.05.2021. godine, a okrivljenu Slađanu Panović zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašena krivom prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, okrivljenog Bojana Šundovića i njegovog branioca, advokata Nikole Veljkovića, branioca okrivljenog Aleksandra Todorovića, advokata Staniše Nikolića, i u preostalom delu žalbe okrivljenog Branka Zeca, njegovog branioca advokata Dragana Bradića i branioca okrivljene Slađane Panović, advokata Milenka Čeperkovića, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Aleksandra Todorovića, advokat Staniša Nikolić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe,

- branilac okrivljene Slađane Panović, advokat Milenko Čeperković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe,

- branilac okrivljenog Bojana Šundovića, advokat Nikola Veljković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 397. stav 6. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude „i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Neosnovano branilac okrivljenog Aleksandra Todorovića, advokat Staniša Nikolić, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nema obeležja krivičnog dela neovlašćena prozvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje, kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojnu drogu.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni Aleksandar Todorović je sa okrivljenima Slađanom Panović i Brankom Zecom, kao saizvršiocima, u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, neovlašćeno radi prodaje kupio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to tako što je na području AP Kosovo i Metohija od nepoznatog lica, za neutvrđen iznos novca, kupio 2.867,69 grama opojne droge kanabis koja sadrži psihoaktivnu komponentu „THC“, a koja se kao i kanabis nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“ broj 96/18 od 11.12.2018. godine), koju je zatim razdeljenu u šest paketa spakovanih u putnu torbu, preuzeo okrivljeni Branko Zec, koji je neovlašćeno radi prodaje istu preneo sa teritorije AP Kosovo i Metohija do Kraljeva gde je predao okrivljenoj Slađani Panović koja je navedenu opojnu drogu neovlašćeno držala radi prodaje u svojoj kući u ulici ... broj .. u ..., sakrivenu ispod garderobe u spavaćoj sobi, gde su je policijski službenici PU Kraljevo pronašli i od okrivljene oduzeli uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u prethodno opisanim radnjama okrivljenog Aleksandra Todorovića stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, odnosno objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koju je preduzeo okrivljeni – neovlašćena kupovina radi prodaje supstance ili preparata koji su proglašeni za opojnu drogu, i subjektivna obeležja dela koja se tiče uračunljivosti i direktnog umišljaja okrivljenog, koji ukljujuče i svest o zabranjenosti dela. Pri tome, okrivljeni Aleksandar Todorović je sa Slađanom Panović i Brankom Zecom, u izvršenju navedenog krivičnog dela postupao kao saizvršilac obzirom da iz opisanih radnji proizlazi da je svako od okrivljenih preduzeo radnje izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i to tako što su preduzete radnje sledile jedna drugu i međusobno se nadovezivale, dajući jasnu i logičnu sliku kritičnog događaja, pa je okrivljeni Aleksandar Todorović navedeno krivično delo hteo i kao svoje i kao zajedničko, iz kog razloga se u njegovim radnjama stiču sva obeležja saizvršilaštva iz člana 33. KZ.

Prema tome, opisane radnje koji je okrivljeni Aleksandar Todorović preduzeo, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Todorovića, advokata Staniše Nikolića, kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Aleksandra Todorovića, advokat Staniša Nikolić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz branilac okrivljenog Aleksandra Todorovića, označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Kraljevo od 25.12.2018. godine sačinjen tokom pretresanja stana okrivljene Slađane Panović. Prema navodima zahteva, označeni zapisnik je „tipski, unapred formatiran“ i u istom nisu izostavljene radnje koje nisu izvršene, pa se ovaj zapisnik može tumačiti na način koji odgovara javnom tužiocu, „a sve protivno odredbama člana 152, 155, 156, 157 i 158. ZKP“. Branilac smatra da je navedeni zapisnik o pretresanju stana nejasan i nerazumljiv, jer nije jasno određeno šta je i na koji način urađeno u konkretnom slučaju, pa isti nije mogao biti korišćen kao dokaz već je morao biti izdvojen iz spisa predmeta u skladu sa članom 358. ZKP u vezi člana 237. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane obzirom da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Kraljevo broj PU-7222/18 od 25.12.2018. godine, ni sam po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PU Kraljevo broj PU- 7222/18 od 25.12.2018. godine, proizlazi da je u vremenskom periodu od 22.50 časova do 23.30 časova, izvršeno pretresanje stana okrivljene Slađane Panović, u ulici ... broj .., u ..., i to na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu Kpp Pov1 85/18 od 25.12.2018. godine. Pre preduzimanja pretresanja, navedena naredba je u smislu člana 156. stav 1. ZKP predata okrivljenoj Slađani Panović, što je konstatovano u zapisniku i na samoj naredbi, uz poziv da dobrovoljno preda lica, odnosno predmete koji se traže pri čemu je okrivljena poučena da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, a čije prisustvo okrivljena nije zahtevala, što je u zapisniku takođe konstatovano. Pretresanje stana obavljeno je u prisustvu dva punoletna građanina u svojstvu svedoka – AA i BB, koji su prema konstataciji na zapisniku, poučeni o njihovoj ulozi tokom sprovođenja pretresanja i isti su, uz ovlašćena službena lica PU Kraljevo i okrivljenog, potpisali zapisnik na kom nisu konstatovane bilo kakve primedbe, kojih nije bilo ni na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Kraljevo broj PU- 7222/18 od 25.12.2018. godine, koja je okrivljenoj izdata u skladu sa članom 150. stav 1. ZKP.

Polazeći od iznetog stanja u spisima predmeta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u predmetnom zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Kraljevo broj PU-7222/18 od 25.12.2018. godine jasno označene sve prethodno navedene okolnosti, pa ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Todorovića, advokata Staniše Nikolića, da je zapisnik nejasan, nerazumljiv i da se iz njega ne mogu utvrditi okolnosti pretresanja.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pretresanje stana i drugih prostorija, u konkretnom slučaju, u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje. Stoga je, po oceni ovog suda, zapisnik o pretresnju stana i drugih prostorija PU Kraljevo broj PU-7222/18 od 25.12.2018. godine zakonit dokaz na kom se presuda u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Todorovića, advokata Staniše Nikolića, kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene Slađane Panović, advokat Milenko Čeperković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja se „ogleda u povredi odredaba člana 15. ZKP u vezi člana 91. ZKP i člana 286. ZKP“ i „u pogledu ocene dokaza i utvrđivanja činjenica u smislu člana 16. ZKP“.

Iz sadržaja zahteva, proizlazi da branilac okrivljene Slađane Panović, advokat Milenko Čeperković, zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP obzirom da ističe da se presuda shodno „članu 91. ZKP i člana 286. ZKP“ ne može zasnivati na iskazima policijskih službenika o „sadržaju obaveštenja dobijenih od osumnjičenih u pretkrivičnom postupku“, što je prema mišljenju branioca, u konkretnoj situaciji slučaj, gde su osim toga, policijski službenici ispitani i na okolnosti koje su dokazane veštačenjem „DNK Centra za genetiku“, a sve da bi sud popunio pravne praznine u dokaznom postupku.

Prema odredbi člana 91. ZKP svedok je lice za koje je verovatno da će dati obaveštenje o krivičnom delu, učiniocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku.

Odredba člana 286. stav 1. i 2. ZKP omogućava policijskim službenicima da radi otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, pri čemu je odredbama člana 47. i člana 50. Zakona o policiji, između ostalog propisano da policija, prilikom obavljanja policijskih poslova primenjuje policijske mere i radnje, u koje između ostalog, spada i policijsko opažanje, opserviranje.

Odredbom člana 288. ZKP predviđena je mogućnost prikupljanja obaveštenja od građana od strane policije s tim da je odredbom člana 237. stav 3. u vezi stava 1. i 2. ZKP predviđeno da sva obaveštenja, koja su u smislu člana 288. ZKP javnom tužiocu i policiji dali građani, moraju izdvojiti iz spisa predmeta, osim zapisnika iz člana 289. stav 4. ZKP ovog zakonika (saslušanje osumnjičenog).

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku ispitao policijske službenike VV, GG, DD i ĐĐ. Međutim, suprotno navodima branioca okrivljene Slađane Panović, advokata Milenka Čeperkovića, ni jedan od navedenih svedoka nije se izjašnjavao o okolnostima koje branilac ističe u zahtevu, već su ispitani na okolnosti opserviranja okrivljenih Aleksandra Todorovića i Branka Zeca i postupanje tokom pretresanja stana i drugih prostorija okrivljene Slađane Panović, odnosno policijskim i dokaznim radnjama koju su lično preduzeli sprovodeći ovlašćenja koja su im data odredbom člana 286. stav 1. ZKP, pa je reč o dokazima na kojima se presuda može zasnivati.

Iz iznetih razloga, navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Slađane Panović, advokata Milenka Čeperkovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Branilac okrivljenog Aleksandra Todorovića, advokat Staniša Nikolić, i branilac okrivljene Slađane Panović, advokat Milenko Čeperković, preostalim navodima zahteva ukazuju na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje povrede zakona iz člana 440. ZKP i navoda zahteva za zašititu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Šundovića, advokata Nikole Veljkovića, koji branilac podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 397. stav 6. ZKP, jer navedene povrede zakona ne predstavljaju razloge u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branilaca mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Todorovića, advokata Staniše Nikolića, ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Todorovića, advokata Staniše Nikolića, i branioca okrivljene Slađane Panović, advokata Milenka Čeperkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić