Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca, jer veće nije našlo da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Republički javni tužilac pravosnažna rešenja pobija zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodima da je prvostepeni sud donošenjem rešenja kojim je kao neblagovremen odbacio zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka punomoćnika oštećenog BB, povredio odredbu člana 262. stav 2. ZKP, jer je ovaj zahtev podnet istog dana kada je doneta pravosnažna presuda, a navedenu povredu zakona je učinio i drugostepeni sud koji je kao neosnovanu odbio žalbu punomoćnika oštećenog.

Iz spisa predmeta prozilazi da je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K broj 1654/2018 od 12.04.2019. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, učinjenog na štetu oštećenog BB, za koje mu je izrečena uslova osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 1 godine po pravosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećeni BB sa svojim imovinsko-pravnim zahtevom upućen na parnični postupak, a na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni oslobođen obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka. Navedena presuda postala je pravosnažna danom donošenja, obzirom da su se stranke odrekle prava na žalbu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je punomoćnik oštećenog BB, advokat Boris Štajner zahtev za naknadu troškova podneo istog dana kada je prvostepena presuda doneta i postala pravosnažna-12.04.2019. godine, što znači da taj zahtev nije podnet do zaključenja glavnog pretresa kao ni do pravosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka predstavljaju izdatke učinjene povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7. i 8. ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.

Odredbom člana 262. stav 2. ZKP propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave, a podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od 1 godine od dana pravosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana.

Imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda odredbe člana 262. stav 2. ZKP navodima da je punomoćnik oštećenog zahtev za naknadu troškova podneo u roku od 1 godine od dana pravosnažnosti presude, obzirom da se navedeni rok odnosi samo na dostavljanje podataka o visini troškova, a ne i na pravo za podnošenje zahteva za naknadu troškova. U konkretnom slučaju, punomoćnik oštećenog zahtev za naknadu troškova, nije istakao do završetka glavnog pretresa, a pravosnažnom presudom je odlučeno da se okrivljeni oslobađa obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka, niti se punomoćnik oštećenog žalio na presudu u delu koji se odnosi na troškove krivičnog postupka, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda punomoćnik oštećenog takav zahtev ne može podneti nakon pravosnažnosti presude, jer se rok iz člana 262. stav 2. ZKP ne odnosi na mogućnost da se zahtev za naknadu troškova istakne, već samo da se zahtev, podnet do pravosnažnosti presude, precizira u pogledu podataka i visine troškova.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca odbio kao neosnovan, a na osnovu odredbe 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                    Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić