Kzz 30/2021 presuđena stvar; nema dela

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 30/2021
02.02.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miloljuba Jovičića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požegi K. 198/18 od 16.03.2020. godine i Višeg suda u Užicu Kž1. br. 145/20 od 16.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 02.02.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloljuba Jovičića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požegi K. 198/18 od 16.03.2020. godine i Višeg suda u Užicu Kž1. br. 145/20 od 16.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi K. 198/18 od 16.03.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 35.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a koja će se u slučaju neplaćanja zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljeni je dužan da plati privatnom tužiocu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 116.870,00 dinara, kao i sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Presudom Višeg suda u Užicu Kž1. br. 145/20 od 16.10.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Požegi K. 198/18 od 16.03.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je blagovremeno branilac okrivljenog, advokat Miloljub Jovičić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa stavom 2. istog člana, dok iz sadržine zahteva proizilazi da presudu pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, kao i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Višem sudu na novu odluku ili da prvostepenu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo za koje je osuđen, a da privatnog tužioca obaveže da mu plati troškove postupka uvećane za sastav žalbe od 39.600,00 dinara i takse povodom žalbe i sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 79.200,00 dinara u roku od 8 dana po pravnosnažnosti presude sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da sud nije mogao okrivljenog da oglasi krivim za krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) jer je okrivljeni već osuđivan za isto krivično delo zbog kršenja presude Osnovnog suda u Požegi P br. 3751/11, što i sam sud navodi. Ovakvim navodima branilac ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP odnosno da je stvar već pravnosnažno presuđena.

Izneti navodi zahteva se ne mogu prihvatiti iz sledećih razloga.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Požegi P- 3751/11 od 23.04.2015. godine okrivljenom zabranjeno prolaženje traktorom sa i bez prikolice i drugim poljoprivrednim mašinama, preko katastarskih parcela broj ... i ... KO ..., koje su u vlasništvu privatnog tužioca BB. Nakon što je dana 25. i 26.11.2016. godine okrivljeni samovlasno pribavio pravo prolaza traktorom sa prikolicom, za koje pravo je smatrao da mu pripada, osuđen je presudom Osnovnog suda u Požegi K. 374/16 od 07.06.2018. godine za krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika. Pravnosnažnim presudama koje se pobijaju podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, okrivljeni je oglašen krivim za krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ izvršeno dana 16.04.2018. godine, odnosno za sasvim drugi vremenski period i drugi životni događaj, dakle, ne radi se o istom događaju koji je predmet optuženja zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi branioca da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari te da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je ukazao da delo koje je stavljeno okrivljenom na teret i za koje je oglašen krivim nije krivično delo, te da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ovakav zaključak branilac izvodi polazeći od odredbe člana 330. stav 1. KZ kojom je propisano da „ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada..“ čini ovo krivično delo, pa samim tim ne može ga činiti onaj ko pravo nema (a očigledno je da okrivljeni nema ovo pravo, jer postoji sudska odluka kojom mu je zabranjen prolaz preko navedenih parcela), a činjenica da okrivljeni ima nameru da u budućnosti pribavi ovo pravo, ne ukazuje na postojanje obeležja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ. Branilac ukazuje da kod okrivljenog nije postojao umišljaj da izvrši ovo krivično delo, te da kritičnom prilikom niti je samovlasno pribavljao neko svoje pravo, niti pravo za koje smatra da mu pripada, već faktički je pribavio pravo koje nema, a to nije propisano kao radnja krivičnog dela iz člana 330. KZ.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud i ove navode u podnetom zahtevu ocenjuje kao neosnovane.

Članom 330. stav 1. KZ je propisano da krivično delo samovlašće vrši onaj ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada.

Iz izreke presude Osnovnog suda u Požegi K. 198/18 od 16.03.2020. godine proizilazi da je kritičnom prilikom okrivljeni AA sa umišljajem samovlasno pribavio pravo prolaza traktorom sa prikolicom i drugim poljoprivrednim mašinama preko katastarskih parcela privatnog tužioca, za koje pravo smatra da mu pripada iako mu je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požegi P-3751/11 od 23.04.2015. godine zabranjeno da za potrebe svojih parcela prolazi traktorom sa i bez prikolice i drugim poljoprivrednim mašinama preko katastarskih parcela privatnog tužioca.

Postupanjem protivno izrečenoj zabrani, okrivljeni je na štetu privatnog tužioca samovlasno pribavio pravo službenosti prolaza opisanim putnim pravcem preko imanja privatnog tužioca za koje smatra da mu pripada. Neosnovano je isticanje u zahtevu da okrivljeni nema nameru da pribavlja pravo prolaza, niti smatra da ima takvo pravo, s obzirom da je na glavnom pretresu okrivljeni naveo da u budućem vremenu namerava da krompir iz svojih katastarskih parcela prevozi preko katastarskih parcela privatnog tužioca, stim da će se u međuvremenu obratiti i sudu radi izmene odluke-presude kojom mu je to pravo zabranjeno, smatrajući da mu to pravo pripada pošto je zadnjih 30. godina tu prolazio. Na navedeni način okrivljeni je samovlasno pribavio pravo za koje smatra da mu pripada što je jedan od oblika izvršenja ovog krivičnog dela.

Kako iz izreke prvostepene presude jasno proizilaze elementi krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, obzirom da se i pored izrečene zabrane okrivljeni koristio pravom službenosti prolaza preko imanja privatnog tužioca, kao i da je u konkretnom slučaju postupao sa umišljajem, u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se na napred navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić