Okrivljeni A.M. i L.Đ., su obavezani da na ime paušala plate sudu iznos od po 3.000,00 dinara, a solidarno sa okrivljenim N.J. da plate iznos od 15.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni Z.B. i P.M. su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak. Na osnovu člana 348. stav 6. KZ, određeno je da se od okrivljenih N.J., A.M. i Đ.G., oduzme ... komada metaka kalibra ... mm, ... komada kalibra ... mm i jedna skraćena puška tzv. ... kalibra ..., fabrički broj ..., te je određeno da se od okrivljenog A.M. oduzme jedna puška marke ..., kalibra ..., bez fabričkog broja i ručno-defanzivna bomba ..., sa štampanim brojem na metalnoj kašici ...

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4332/13 od 29.01.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu, okrivljenih Đ.G. i A.M. i branilaca okrivljenih L.Đ. i A.M. kao i žalbe zajedničkog branioca okrivljenih N.J. i Đ.J., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih L.Đ. i A.M., advokat B.N., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i člana 438. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je navedenim pravnosnažnim presudama povređen Krivični zakon na štetu ovih okrivljenih, te da se ove presude ukinu i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu ili da se presude preinače.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih L.Đ. i A.M. Republičkom javnom tužiocu, smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenih ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa ih nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je uz primenu člana 604. ZKP u odnosu na prvostepenu presudu, ocenio navode u zahtevu i našao: Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su prvostepena i drugostepena presuda donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama tog Zakonika presuda ne može zasnivati. Prema navodima iz zahteva, prvostepeni sud je u dokaznom postupku izveo kao dokaz potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenih Đ.G., N.J. i Đ.J., koje su okrivljeni potpisali bez prisustva branioca, što ih čini nezakonitim dokazima, na kojima se sudska odluka ne može zasnivati.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih A.M. i L.Đ. neosnovani. Naime, odredbom člana 78. stav 2. ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001...“Sl. glasnik RS“ broj 72/2009), između ostalog je propisano da će se pre pretresanja lice, na koje se odnosi naredba o pretresanju, poučiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresu, a član 79. stav 8. ZKP-a, predviđa da će se o svakom pretresanju stana ili lica sastaviti zapisnik, koji potpisuje lice kod koga se ili na kome se sprovodi pretresanje i lice čije je prisustvo obavezno, kao i da će se prilikom pretresanja oduzeti privremeno samo oni predmeti i isprave koje su u vezi sa svrhom pretresanja, a da će se u zapisnik uneti i tačno naznačiti predmeti i isprave koji se oduzimaju što će se uneti i u potvrdu koja će se odmah izdati licu kome su predmeti, odnosno isprave oduzete.

Imajući u vidu da iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenih Đ.G., N.J. i Đ.J. od 06.03.2013. godine, proizlazi da su okrivljeni od strane ovlašćenih službenih lica OUP-a, poučeni o pravu da mogu da uzmu branioca koji može prisustvovati pretresanju, u smislu odredbe člana 78. stav 2. ZKP-a, što oni nisu zahtevali, pa samim tim, po nalaženju ovog suda, prisustvo branioca nije bilo neophodno ni prilikom potpisivanja potvrda o privremeno oduzetim predmetima od strane okrivljenih. Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedene potvrde nisu dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. ZKP, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenih, i isti mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Nadalje, branilac okrivljenih ukazuje da su nižestepeni sudovi učinili istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, time što je sud radi utvrđivanja vrednosti predmetnog oružja angažovao veštaka D.D., iako se isti ne nalazi na spisku stalnih sudskih veštaka, zbog čega je njegov nalaz i mišljenje, nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi branioca okrivljenog neosnovani.

Naime, tačan je navod branioca okrivljenih da veštak D.D. nije na spisku stalnih sudskih veštaka. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je navedeni veštak kao profesor istorije, muzejski kustos i arhivar u potpunosti stručan da u skladu sa pravilima nauke i veštine obavi povereno veštačenje u pogledu vrednosti predmetnog oružja.

Osim toga, iz zapisnika o glavnom pretresu od 01.07.2013. godine, proizilazi da je predsednik veća pre ispitivanja opomenuo pomenutog veštaka na njegove dužnosti u smislu člana 330. ZKP-a, da je veštak na postavljena pitanja branilaca okrivljenih dao objašnjenje u pogledu pisanog nalaza i mišljenja i da stranke na njegov nalaz i mišljenje nisu imale primedbe. Stoga je očigledno da se na takvom nalazu i mišljenju, a nasuprot navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, može zasnivati sudska odluka.

Nadalje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi branioca okrivljenih kojima se ističe da je nižestepenim presudama na štetu okrivljenog A.M. povređen zakon, time što je okrivljeni istovremeno osuđen za dva krivična dela i to za jedno iz stava 4. člana 348. KZ i za drugo iz stava 3. člana 348. KZ, s obzirom na to da stav 4. navedenog člana predviđa samo nošenje oružja iz stava 1. i 2. člana 348. KZ, kojim navodima se ukazuje na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP. Iznete navode branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer iz tačke 3. i tačke 6. izreke prvostepene presude iz činjeničnog opisa krivičnih dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, i člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ, proizlazi da predmet izvršenja ovih krivičnih dela (oružja i municije) nije isti, te da su krivična dela izvršena u vremenskom razmaku od 20 dana i da se radi o potpuno različitim događajima i na različitim lokacijama, što sve upućuje na zaključak da se ova krivična dela ne mogu posmatrati kao jedna celina i da sledstveno tome, ista čine različite krivično-pravne događaje. Prema tome, po nalaženju ovog suda, u radnjama okrivljenog A.M. opisanim pod tačkom 3. izreke prvostepene presude sadržana su sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a u radnjama ovog okrivljenog opisanim pod tačkom 6. izreke prvostepene presude sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je i oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Sledstveno iznetom, na krivična dela koja su bila predmet optužbe primenjen je zakon koji je trebalo primeniti, pa su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je nižestepenim presudama na štetu ovog okrivljenog povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 2. ZKP-a.

Navodima zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi odnosno razlozima presude, da u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, kao i da o odlučnim činjenicama postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprave i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih isprava, po oceni ovoga suda, pravnosnažne presude se pobijaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, i člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, koje ne predstavljaju razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da vrednost oduzetih stvari ne prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, da su nižestepeni sudovi pogrešno ocenili nalaz i mišljenje veštaka D.D., te da je neosnovano odbijen predlog odbrane okrivljenog A.M. da se od PU Kraljevo pribavi dokaz koje je oružje prijavljeno od strane oštećenog P.M., kojim navodima se u suštini pobijaju nižestepene presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što takođe nije razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                         Janko Lazarević,s.r.