.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 302/2016
29.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog S.J., zbog krivičnog dela šumske krađe u saizvršilaštvu iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J., advokata Z.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.224/14 od 01.10.2015. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 295/15 od 24.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.224/14 od 01.10.2015. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 295/15 od 24.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K br.224/14 od 01.10.2015. godine okrivljeni S.J. i B.H. oglašeni su krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela šumske krađe u saizvršilaštvu iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ pa je okrivljeni S.J. osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 200.000,00 dinara koju je obavezan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude i određeno da ako okrivljeni novčanu kaznu ne plati u određenom roku sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora dok je okrivljeni B.H. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.
Istom presudom okrivljeni S.J. i okrivljeni B.H. obavezani su da sudu plate na ime paušala iznos od po 5.000,00 dinara, dok je okrivljeni B.H. obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 18.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a na osnovu člana 87. stav 1. KZ, prema okrivljenima S.J. i B.H. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže opisanih u izreci presude, dok je oštećeno Šumsko gazdinstvo „T.“ sa sedištem u K. upućeno da imovinsko pravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž 295/15 od 24.12.2015. godine delimičnim uvažavanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kuršumliji preinačena je presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.224/14 od 01.10.2015. godine u delu odluke o izrečenoj meri bezbednosti oduzimanja predmeta na taj način što je navedena mera pored predmeta za koje je izrečena prvostepenom presudom izrečena i za traktor ... broj motora ... i WIN broj šasije broj ..., dok su u nepreinačnom delu odbijene kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kuršumliji i branilaca okrivljenog S.J. i okrivljenog B.H. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.224/14 od 01.10.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.J., advokat Z.L., bez navođenja zakonskog osnova, dok iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP odražo sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J. je neosnovan.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedeno je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Navedeno međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
