Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 248/14 od 17.12.2014. godine delimičnim uvaženjem žalbe branioca okrivljenih preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o imovinskopravnom zahtevu i odluke o izricanju mere bezbednosti tako što je oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu a od okrivljene LJ.Ć. nije oduzeta radna knjižica serijskog broja …, koja glasi na njeno ime, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenih odbijena kao neosnovna a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih A.D. i LJ.Ć., adv. M.J., zbog povrede zakona i to konkretno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, člana 439. tačka 1) ZKP-a i člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP-a), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih A.D. i LJ.Ć., je neosnovan.

Branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, uz obrazloženje da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to konkretno na iskazima svedoka na osnovu kojih je sud utvrdio odlučne činjenice bitne za presuđenje ove krivično- pravne stvari a da prethodno nikada nije izvršio uvid u sadržaj javne isprave - radne knjižice na ime okrivljene LJ.Ć.

Odredbom člana 419. stav 2. ZKP-a propisano je da je sud dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izvede zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP-a, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, a stav 2. istog člana, propisuje da je sud dužan da nepristrasno oceni izvedene dokaze i da na osnovu njih sa jednakom pažnjom utvrdi činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenog.

Shodno citiranim zakonskim propisima, činjenice u krivičnom postupku se mogu dokazivati svim dokazima osim onima koji su sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbom člana 16. stav 1. ZKP-a.

U konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud u zakonito sprovedenom dokaznom postupku proverio odbrane okrivljenih koji su krivična dela i priznali,izveo dokaze u skladu sa zakonom, a zatim ih ocenio i na njima zasnovao svoju presudu.

Ostali navodi zahteva u kojima se ukazuje da sud nije uvažio ostale dokazne predloge odbrane ili je na drugi način cenio izvedene dokaze od onoga kako to vidi branilac okrivljenih tiču se utvrđivanja činjeničnog stanja a ne istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.

S`toga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenih da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a.

Takođe su neosnovana isticanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti kojima branilac okrivljenih ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a, odnosno po pitanju da li su dela za koja se optuženi gone krivična dela.

Ovo iz razloga što iz činjeničnog opisa dela utvrđenog izrekom pravnosnažne presude saglasno opisu dela u optužnom aktu, proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koja su okrivljeni A.D. i LJ.Ć. oglašeni krivim i to kako objektivna obeležja koja se odnose na preinačenje prave javne isprave - radne knjižice i njenu upotrebu kao prave, tako i subjektivna obeležja koja se tiču psihičkog odnosa - umišljaja okrivljenih prema radnji i posledici dela.

Osim toga, isticanje u zahtevu, da su u radnu knjižicu uneti istiniti podaci, te da time sadržina radne knjižice okrivljene Ć.LJ., nije promenjena, takođe su neosnovani.

Naime, radna knjižica, kao javna isprava sadrži, kao i svaka druga pismena isprava, osnovne konstitutivne elemente: izjavu, pravno-relevantne činjenice i izdavaoca isprave, na ime lica od koga potiče izjava. U konkretnom slučaju kao izdavalac pismene isprave označen je okrivljeni A.D., a što je utvrđeno prvostepenom i drugostepenom presudom, koji je stavio otisak nevažećeg pečata Doma Zdravlja „O.“ i svojeručni potpis, iako nije bio zaposlen u Domu Zdravlja „O.“, niti je bio ovlašćeno lice u Domu Zdravlja „Z.Ž.“ RU O., R.H., čime je ostvareno preinačenje isprave u pogledu njenog izdavaoca, pa se time neosnovano ukazuje na povredu zakona u smislu člana 439. tačka 1) ZKP-a.

Nadalje, neosnovana su i isticanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih da je drugostepeni sud u žalbenom postupku, time što je u pogledu imovinsko-pravnog zahteva, preinačio prvostepenu presudu, tako što je oštećenog Gerontološki centar „S.“ u R. uputio na parnicu i učinio povredu člana 453. ZKP-a, u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 10) ZKP-a.

Prema odredbi člana 453. ZKP-a zabrana preinačenja na štetu optuženog odnosi se na strožu pravnu kvalifikaciju dela i strožu krivičnu sankciju, a ne i na odluku o imovinskopravnom zahtevu, dok je povreda zakona kod odluke o imovinskopravnom zahtevu propisana u članu 441. stav 3. ZKP.

Kako u pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona u odnosu na odluku o imovinskopravnom zahtevu, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev branioca okrivljenih i u ovom delu neosnovan.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se, neosnovano, ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 490. i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                        Nevenka Važić, s.r.