Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1350/15 od 11.12.2015. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog M.S. i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud okrivljenom M.S. za krivično delo iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i istovremeno odredio da se ona neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog M.S. kao i žalbe okrivljenog D.V. i njegovih branilaca, adv. M.M. i adv. D.P., odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Raški K br. 589/13 od 08.09.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1350/15 od 11.12.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.V., adv. B.Z., zbog povrede člana 438. stav 2. u vezi člana 441. stav 1. ZKP i člana 438. stav 2. u vezi člana 246. stav 3. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači obe nižestepene presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste preinači samo u delu odluke o kazni tako što će okrivljnom umesto efektivne kazne zatvora odrediti da se ona izvrši u prostoriji u kojoj okrivljeni stanuje ili pak da Vrhovni kasacioni sud ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.V., adv. B.Z., u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, je neosnovan, dok je isti zahtev u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 438. stav 2. u vezi čl. 441. stav 1. ZKP i čl. 438. stav 2. u vezi čl. 246. stav 2. ZKP, nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.V., adv. B.Z., kao razlog podnošenja zahteva označava povrede zakona iz člana 438. stav 2. u vezi člana 441. stav 1. ZKP i člana 438. stav 2. u vezi člana 246. stav 3. ZKP, dok iz obrazloženja zahteva u kome navodi da je sud „pogrešno primenio zakon“ proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz čl. 439. tačka 2) ZKP, međutim, istu obrazlaže tako što ističe da izreka presude ne sadrži bitne elemente krivičnog dela teška krađa iz čl. 204. stav 1. tačka 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, jer u istoj nema opisane namere okrivljenog da za sebe ili drugog pribavi imovinsku korist veće vrednosti, a što je sud po stavu branioca okrivljenog mogao utvrditi jedino veštačenjem količine nafte koju je kritičnom prilikom navodno otuđio okrivljeni, čime po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na tačku 1) člana 439. ZKP, a po pitanju da li je delo koje za koje se okrivljeni goni krivično delo.

Kako su istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.V., isticani i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 4. obrazloženja dao jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Pored toga, kada je krivično delo teška krađa izvršena provaljivanjem ili na drugi način predviđen u članu 204. stav 1. tačka 1. KZ može se tretirati kao krivično delo sitne krađe samo ukoliko je utvrđeno da je učinilac išao za tim da protivpravno oduzme tuđu stvar u vrednosti koja je označena u stavu 2. člana 210. KZ, što u konkretnoj situaciji, nije slučaj, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da u radnjama okrivljenog D.V. nema elemenata krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.V., to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe čl. 490. i čl. 491. stav 1. ZKP, isti u tom delu odbio kao neosnovan.

Ostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.V., kojima se ukazuje na povredu zakona iz čl. 438. stav 2. u vezi čl. 441. stav 1. ZKP i čl. 438. stav 2. u vezi čl. 246. stav 3. ZKP, Vrhovni kasacioni sud odbacuje kao nedozvoljene, obzirom da ne predstavljaju dozvoljene zakonske razloge u smislu čl. 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka kako okrivljenom tako i njegovom braniocu.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, odlučio kao u izreci ove presude, a na osnovu čl. 490. i čl. 491. stav 1. ZKP, u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu čl. 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa čl. 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.