Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.734/19 od 05.12.2019. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Nišu i presuda Višeg suda u Nišu K br.8/19 od 31.05.2019. godine preinačena samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni Ivan Konstantinović zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. stav 1. u vezi člana 30. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju kaznu mu je u smislu člana 63. stav 1. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.09.2018. godine do 31.05.2019. godine, dok su žalbe okrivljenog i njegovog branioca odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ivana Konstantinovića – advokat Marko Tatar, zbog povrede krivičnog zakona „iz člana 439. stav 1. tač.1, 2. i 3. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati nadležnom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da Vrhovni kasacioni sud odloži izvršenje kazne po pobijanim presudama do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), pa je nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. stav 1. u vezi člana 30. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, obzirom da izreka ne sadrži jasan opis subjektivnog odnosa okrivljenog prema radnji, odnosno prema konkretnoj posledici, jer u činjeničnom opisu nije navedeno da li je umišljajem okrivljenog bila obuhvaćena baš smrt oštećenog kao posledica, ili je bila obuhvaćena laka telesna povreda za koju se u izreci navodi da ju je oštećeni zadobio.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani.

Ovo stoga što je u izreci prvostepene presude jasno navedeno da je kritičnom prilikom okrivljeni pokušao da liši života oštećenog AA, tako što mu je preprečio put, skočivši ispred njega sa nožem u desnoj ruci, a nakon što mu je uputio reči: „Tu si, gde ćeš sad“, rukom u kojoj je držao nož zamahnuo u pravcu prednje leve strane grudnog koša oštećenog, koji se, da bi izbegao ubod, pomerio malo u stranu, te mu je okrivljeni zadao ubodnu ranu nožem u vitalni deo tela – prednju desnu stranu grudnog koša, dubine 1 cm, koja predstavlja laku telesnu povredu, ali da delo nije dovršio jer ga je oštećeni odgurnuo, okrenuo se i pobegao u sportsku halu. U izreci je navedeno i da je kritičnom prilikom okrivljeni mogao da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima, te da je bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti svog dela, kao i da je hteo njegovo izvršenje.

Dakle, iz izreke prvostepene presude jasno proizlaze kako objektivna obeležja (u vidu zamahnjivanja okrivljenog nožem u pravcu prednje leve strane grudnog koša oštećenog, kome je i zadao ubodnu ranu nožem u vitalni deo tela), tako i subjektivna obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. stav 1. u vezi člana 30. KZ (imajući u vidu da je u izreci opisan direktan umišljaj odnosno navedeno je da je okrivljeni kritičnom prilikom bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti svog dela i da je hteo njegovo izvršenje). Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima branilac okrivljenog ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje se i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, koje predstavljaju zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Međutim, branilac okrivljenog, pored formalnog pozivanja na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nijednom rečju ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, pa kako se shodno odredbi člana 484. ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, što podrazumeva da je u zahtevu moralo biti navedeno na koji način je nižestepenim presudama učinjena ova povreda krivičnog zakona, a što u zahtevu nije navedeno, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj, te je zahtev u ovom delu odbacio na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP.

U vezi sa povredom krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe da je drugostepeni sud preinačio drugostepenu presudu samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, te da je kao razlog naveo da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 56. stav 1. tačka 3) KZ, odnosno da utvrđene olakšavajuće okolnosti nemaju značaj naročito olakšavajućih, a zbog čega je prema stavu branioca sud pogrešno primenio zakon. Kako se izloženim navodima zahteva, po oceni ovog suda, u suštini ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP u vezi člana 56. stav 1. tačka 3) KZ, odnosno polemiše se sa ocenom okolnosti koje je drugostepeni sud imao u vidu prilikom odmeravanja kazne, a iz kog razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tač.2) i 3) ZKP, u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić