Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1574/16 od 20.12.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 262/15 od 24.10.2016. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vuk Kankaraš, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celini prvostepenu odluku i odluku donetu po redovnom pravnom leku ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, te odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su radnje okrivljenih AA i BB, pogrešno kvalifikovane, i da se u konkretnom slučaju ne može raditi o produženom krivičnom delu prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. i 33. KZ, s obzirom da je prema navodima zahteva, imovinska korist pribavljena preduzeću okrivljenog BB, te se isključivo može raditi o krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, a što znači da okrivljeni AA, saglasno članu 112. stav 5. KZ, ne može biti izvršilac krivičnog dela prevara. Iznetim navodima, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 208. stav 1. KZ, propisano je da krivično delo prevara čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, a stavom 4. navedenog člana, propisano je kažnjavanje za najteži oblik ovog krivičnog dela, a naime, ako je delom iz stava 1. i 2. navedenog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara.

Odredbom člana 61. KZ propisano je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

Odredbom člana 33. KZ određen je pojam saizvršilaštva, tako da „ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata, zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo“.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da su „okrivljeni BB kao vlasnik Agencije „...“ iz ... i okrivljeni AA, kao radnik, službenik iste agencije u ..., zajedno u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, u periodu od 05.12.2000. godine do decembra meseca 2002. godine, kojom prilikom su mogli da shvate značaj svojih dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svojih dela i njihove protivpravnosti, te su hteli njihovo izvršenje, lažno prikazali oštećenima (taksativno navedenim u izreci) da će im izvršiti valjanu preregistraciju njihovih motornih vozila sa stranih saobraćajnih tablica na tablice SRJ ili pak produžiti registraciju vozila, koji su im, dovedeni u zabludu o navedenim činjenicama, predavali tražene sume novca radi izmirenja svih potrebnih dažbina ........, a deo primljenog novca od oštećenih su zadržali za sebe, na koji način su za sebe, a na štetu navedenih oštećenih, pribavili protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 1.856.559,00 dinara“, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela prevara u produženom trajanju iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. i 33. KZ, za koje je okrivljeni AA zajedno sa okrivljenim BB, oglašen krivim i osuđen. Stoga su od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog BB, da se u konkretnom slučaju isključivo može raditi o krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. i da samim ovaj okrivljeni saglasno članu 112. stav 5. KZ ne može biti izvršilac navedenog krivičnog dela.

Zbog navedenog, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog AA, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                               Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić