Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. I.S. je osnovan.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepena presuda Višeg suda u Prokuplju K.br.53/14 od 30.01.2015. godine, kojom su okrivljeni I.S. i R.M. oglašeni krivim kao saizvršioci za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika (KZ), drugostepenom presudom Apelacionog suda u Nišu 19Kž1 br. 70/15 od 06.04.2015. godine u odnosu na okr. I.S. preinačena i ovaj okrivljeni oslobođen od optužbe za navedeno krivično delo, te odlučeno, u skladu sa odredbom člana 265. stav 1. ZKP, da u odnosu na njega troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, nakon čega je izabrani branilac okrivljenih, adv. S.Š., podneo zahtev-troškovnik od 16.07.2015. godine za naknadu troškova postupka u odnosu na okr. I.S., u ukupnom iznosu od 902.200,00 dinara.

Odlučujući o navedenom zahtevu, Viši sud u Prokuplju je pobijanim prvostepenim rešenjem, na ime nagrade branioca za odbranu okr. I.S. odredio troškove u iznosu od 340.500,00 dinara, sa obrazloženjem da je taj iznos, na ime priznatih troškova nagrade braniocu za sastav podnesaka i odbrane na glavnom pretresu i u žalbenom postupku (bliže označenih u pobijanom rešenju), određen imajući u vidu Tarifni broj 7. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, umanjen za 50%, jer je adv. S.Š. u svojstvu izabranog branioca zastupao dvojicu okrivljenih od kojih je jedan oglašen krivim, a drugi oslobođen od optužbe, koje stanovište je kao pravilno prihvatilo drugostepeno veće tog suda i odbilo kao neosnovanu žalbu branioca okr. I.S. izjavljenu protiv prvostepenog rešenja.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okr. I.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima, pogrešnom primenom Tarifnog broja 7. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i umanjenjem bez osnova, za 50% naknade troškova postupka okr. I.S., koji se odnose na nagradu branioca za odbranu ovog okrivljenog, povređen krivični zakon, s tim da se branilac okrivljenog poziva na opštu odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne opredeljujući da se radi o povredi zakona u smislu člana 441. stav 4. ZKP.

Povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP postoji ako je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakonske odredbe, kao i ako je pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju okrivljenog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.

Kada je reč o nagradi branioca kojeg je okrivljeni sam izabrao i punomoćjem ovlastio (član 75. ZKP), visina troškova okrivljenog po tom osnovu, shodno odredbi člana 23. stav 1. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“ br. 31/2011), određuje se prema tarifi koju donosi Advokatska komora Srbije.

Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/2012) važećom u vreme donošenja pobijanih rešenja, i to Tarifnim brojem 7. na koji se poziva prvostepeni sud u pobijanom prvostepenom rešenju, predviđeno je uvećanje nagrade branioca u slučaju odbrane više okrivljenih, na način da se za svaku preduzetu radnju nagrada dodatno uvećava za 50% za drugog i za svakog narednog okrivljenog, a ni jednom odredbom navedene Tarife niti drugim propisom nije predviđena mogućnost da nagrada izabranog branioca, u slučaju odbrane više okrivljenih, bude umanjena u nekom određenom procentu u zavisnosti od ishoda krivičnog postupka u odnosu na pojedinog okrivljenog.

Različit ishod postupka u odnosu na pojedine od više okrivljenih koji imaju zajedničkog branioca, razlog je za odvajanje procesnih radnji, kada je to moguće, koje su preduzete u odnosu na pojedinog okrivljenog, radi primene, u odnosu na svakog od njih, odgovarajućih propisa za određivanje obveznika plaćanja troškova krivičnog postupka i visine istih.

Sledstveno rečenom, pobijanim rešenjima, paušalnim umanjenjem nagrade izabranog branioca za okr. I.S. koji je oslobođen od optužbe, usled vezivanja odluke o njegovim troškovima za ishod postupka u odnosu na saokrivljenog u istom predmetu, a za koje nema osnova u odredbama Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, na čiju primenu se pozivaju prvostepeni i drugostepeni sud, povređen je zakon u smislu odredbe člana 441. stav 4. ZKP.

Zbog navedene povrede zakona, na koju se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude, tako što je ukinuo pravnosnažna rešenja Višeg suda u Prokuplju K.br.53/14 od 14.12.2015. godine i Kv.br.150/15 od 18.01.2016. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje u prvom stepenu, prilikom kojeg će sud imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi i doneti novu, pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.