Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1312/15 od 07.12.2015. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu preinačena je prvostepena presuda samo u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je drugostepeni sud okrivljenog M.B., za produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.05. do 06.06.2013. godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

-Branilac okrivljenog M.B., advokat M.A., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, i

-Okrivljeni M.B., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 370. stav 1. ZKP, bez konkretnog predloga u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda o podnetom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog M.B., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni obe radnje produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ učinio u uračunljivom stanju i svestan da je njegovo delo zabranjeno, ali da bi postojala krivica nekog lica, a prema stavu branioca, za istu je potrebno postojanje trećeg konstitutivnog elementa krivice, a to je postupanje sa umišljajem u smislu člana 22. stav 1. KZ. Kako u izreci prvostepene presude nije navedeno da je okrivljeni postupao sa umišljajem, to, prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju ne postoji krivica, a samim tim ni krivično delo.

Iznete navode zahteva kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Konkretno, iz izreke prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni pri izvršenju krivičnog dela u pitanju bio svestan činjenice da je njegovo delo zabranjeno tj. da je isto skrivljeno. Ovo stoga, jer je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni M.B., produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 61. KZ, izvršio u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, koja namera, po oceni ovoga suda u sebi sadrži postojanje direktnog umišljaja, kao konstitutivnog elementa krivice tako da izreka prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su razlozi presude nejasni i u znatnoj meri protivurečni. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da u toku postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo na štetu oštećenog P.Š., kojim navodima branilac okrivljenog pravnosnažnu presudu u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, niti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.B. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je našao da je isti nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Članom 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a u stavu 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev okrivljenog M.B. nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                      Janko Lazarević,s.r.