Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 807/23 od 27.11.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Vladan Jevtić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 16. stav 1, 15, 84, 350. i 395. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje i da, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, bude obavešten o sednici veća, ukoliko sud smatra da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za odlučivanje.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladana Jevtića, je neosnovan, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepeni sud, nakon što su rešenjem istog suda od 14.09.2021. godine kao nezakonito pribavljeni dokazi izdvojeni iz spisa predmeta izveštaj o pregledu oružja i municije MUP-a RS, Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 23.05.2019. godine i zapisnik o ispitivanju veštaka, majora policije, Stojana Kostića, sa glavnog pretresa od 09.06.2021. godine, pogrešno usvojio novi dokazni predlog javnog tužioca za veštačenje predmetnog gasno-startnog-signalnog pištolja, jer je takav predlog bio neblagovremen, nedozvoljen i prethodno procesno kontaminiran donošenjem odluke o izdvajanju iz spisa predmeta navedenih nezakonitih dokaza. Na navedeni način sud je, po stavu odbrane, novom naredbom o ponovnom veštačenju, suprotno odredbama člana 15, 84. i 350. ZKP, obesmislio svrhu instituta izdvajanja nezakonitih dokaza. Pri tome je, prema navodima zahteva, nesporno da stranke, branilac i oštećeni mogu do kraja glavnog pretresa predlagati izvođenje novih dokaza i ponoviti dokazne predloge koji su ranije odbijeni. Međutim, kako se u konkretnom slučaju ne radi ni o novom, niti o ranije odbijenom predlogu za izvođenje dokaza, već je sporni dokaz egzistirao u predmetu sve dok isti na predlog odbrane nije izdvojen iz spisa predmeta, kao nezakonito pribavljen, to prvostepeni sud nije mogao da donese novu naredbu o izvođenju izuzetog i nezakonitog dokaza na predlog javnog tužioca. Iz iznetih razloga, novi nalaz i mišljenje veštaka predstavlja dokaz na kome se presuda nije mogla zasnivati, posebno kada se ima u vidu da je to jedini dokaz za donošenje osuđujuće presude.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je u predistražnom postupku po usmenom nalogu zamenika Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Mirjane Stajkovac, predat zahtev Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku za veštačenje predmetnog pištolja marke „Zoraki mod 972-B“, kalibra 9 mm, označenog serijskog broja sa okvirom u kojem se nalazi 11 komada metaka, privremeno uz potvrdu oduzet od okrivljenog AA dana 22.05.2019. godine, da je po navedenom zahtevu izvršen pregled pištolja i municije od strane veštaka, majora policije Stojana Kostića, koji je sačinio izveštaj o pregledu oružja od 23.05.2019. godine, dostavljen Drugom osnovnom javnom tužiocu u Beogradu uz dopunu krivične prijave Ku 5700/19 od 24.05.2019. godine. Nadalje, presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 1106/19 od 27.05.2020. godine, okrivljeni AA je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, koja presuda je ukinuta rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž1 378/20 od 09.07.2020. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku veštak Stojan Kostić, koji je izvršio pregled predmetnog pištolja i sačinio izveštaj o pregledu je ispitan na glavnom pretresu dana 09.06.2021. godine. Prvostepeni sud je, zatim, po predlogu branioca okrivljenog rešenjem K 742/20 od 14.09.2021. godine, izdvojio iz spisa predmeta kao nezakonite dokaze - izveštaj o pregledu oružja i municije MUP-RS, PU za Grad Beograd, UKP, Drugo odeljenje, Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku, broj 03.2.11.7.1. 234 – 10798/19 od 23.05.2019. godine i zapisnik o ispitivanju veštaka, majora policije Stojana Kostića, sa glavnog pretresa od 09.06.2021. godine. Nakon toga, javni tužilac je na glavnom pretresu održanom 30.09.2021. godine, predložio da sud odredi balističko veštačenje predmetnog pištolja i municije, što je sud na glavnom pretresu od 02.12.2021. godine i učinio i pisanom naredbom od 09.12.2021. godine, isto poverio stalnom sudskom veštaku iz oblasti balistika, vatreno i hladno oružje, Marinku Petroviću, koji je veštačenje obavio i nalaz i mišljenje dostavio prvostepenom sudu dana 06.12.2022. godine, a zatim je veštak i ispitan na glavnom pretresu dana 05.05.2023. godine.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da je predmetno veštačenje sačinjeno od strane stalnog sudskog veštaka iz oblasti balistike, vatreno i hladno oružje, Marinka Petrovića, na osnovu pisane naredbe suda i u skladu sa tom naredbom i pravilima struke, u smislu odredaba člana 113, 114, 117. i 118. ZKP, koje kao takvo i samo po sebi i po načinu pribavljanja predstavlja zakonit dokaz na kome se presuda, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, može zasnivati. Činjenica da su, izveštaj o pregledu oružja Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 23.05.2019. godine, koji je sačinjen od strane veštaka Stojana Kostića i iskaz ovog veštaka dat na glavnom pretresu, izdvojeni iz spisa predmeta rešenjem prvostepenog suda ranije u toku postupka, po oceni ovoga suda, ne kompromituje veštačenje istog pištolja i nalaz i mišljenje, koji je dao stalni sudski veštak Marinko Petrović, budući da je prvostepeni sud bio ovlašćen da u ponovnom postupku, postupajući po nalozima i primedbama iz rešenja drugostepenog suda (kojim je usvajanjem žalbe javnog tužioca ukinuta ranija prvostepena presuda), na predlog javnog tužioca odredi novo balističko veštačenje predmetnog pištolja, a, između ostalog i na okolnosti u koju vrstu oružja spada oduzeti pištolj, da li je funkcionalno ispravan, da li se može prepraviti da koristi bojevu municiju, odnosno da li se može svrstati u konvertibilno oružje, u smislu člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o oružju i municiji, a sve u cilju svestranog raspravljanja predmeta dokazivanja i pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, a sledstveno tome i pravilne primene zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka Marinka Petrovića predstavlja zakonit dokaz na kome se presuda, suprotno navodima zahteva, može zasnivati.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da pobijana pravnosnažna presuda nije doneta uz povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ističe i to da je obrazloženje prvostepene presude nerazumljivo i nepotpuno, jer ne sadrži relevantne odredbe Zakona o oružju i municiji (što je, prema stavu odbrane, nužno, budući da je krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ blanketnog karaktera), niti jasne razloge za zaključak da je okrivljeni navedeno oružje faktički držao i krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem kao oblikom vinosti, kojim navodima, po oceni ovoga suda, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Prema navodima zahteva, drugostepeni sud nije cenio razloge iznete u žalbi branioca okrivljenog, na koji način odbrana ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi i to da nema ni jednog dokaza da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo; da je sud pogrešno zaključio da je radnja izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje konvertibilnog oružja i municije, jer to iz kontradiktornog i nepotpunog nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka Marinka Petrovića ne proizlazi (predmetni pištolj je sačinjen od lakih legura, iz istog se ne može ispaljivati bojeva municija, pištolj nije prepravljen, a prepravka bi mogla biti izvršena isključivo od strane stručnog lica); da je sud propustio da ceni zaključke iz mišljenja i iskaza na glavnom pretresu stručnog savetnika Milana Kunjadića, koji je na osnovu istih činjenica kojima je raspolagao i stalni sudski veštak došao do suprotnog zaključka – da se predmetni pištolj ne može svrstati u konvertabilno oružje, tako da, prema stavu odbrane, držanje startnog pištolja ne može predstavljati krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ u vezi člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o oružju i municiji, a sama pretpostavka da bi pištolj u budućnosti mogao biti prepravljen, nije dovoljna za postojanje predmetnog krivičnog dela. Branilac, dalje, ističe da nije dokazano da je okrivljeni faktički držao predmetni pištolj, jer je isti ostao „iza“ njegovog oca i nalazio se u stanu u kome okrivljeni živi sa majkom i sestrom, da okrivljenom nije bila poznata činjenica da je za držanje takvog pištolja potrebna dozvola nadležnog organa, što sve ukazuje da nema dokaza ni za postojanje subjektivnog obeležja predmetnog krivičnog dela u radnjama okrivljenog. Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza na osnovu koje iznosi svoje viđenje događaja i izvodi činjenične zaključke, drugačije od utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom članom 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), 440, 460, 350, 395, 15 i 16. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladana Jevtića, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić