Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog G.K., adv. M.L., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a) i to konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačke 1) i 2) ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da istu preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.K., adv. M.L., Republičkom javnom tužiocu, i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP- a, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.K., je neosnovan.

Imajući u vidu odredbu člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 101/11), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine (Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku „Službeni glasnik RS“, broj 121/12, u daljem tekstu ZKP), te vreme donošenja osporenih odluka, Vrhovni kasacioni sud je zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika cenio po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05 i dr. Zakon; 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. Zakon; 72/09 i 76/10, u daljem tekstu raniji ZKP).

Branilac okrivljenog G.K. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su i prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pobijanih presuda povredili zakon na štetu okrivljenog iz člana 439. tačka 1) i 2) novog ZKP-a a što su, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca.

Po stavu podnosioca zahteva, povreda zakona iz odredbe člana 439. tačka 1) ZKP (povreda zakona iz odredbe člana 369. tačka 1) ranijeg ZKP) sastoji se u tome što okrivljeni G.K., u vreme izvršenja krivičnog dela (01.10.2005. godine) zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi člana 30. KZ, za koje je oglašen krivim i osuđen, nije imao svojstvo odgovornog lica - direktora preduzeća a.d. N. iz N.S., jer je dana 17.06.2005. godine Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji sa okrivljenim, čime su okrivljenom prestala sva vlasnička i upravljačka prava u pravnom licu, pa samim tim okrivljeni nije ni mogao zloupotrebiti svoj položaj odgovornog lica u preduzeću jer ga nije ni imao.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani.

Krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. KZ čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi i drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu a visina pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. U skladu sa odredbom člana 112. stav 5. KZ odgovornim licem u pravnom licu smatra se lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova.

U konkretnom slučaju iz opisa radnje izvršenog krivičnog dela i činjeničnih utvrđenja iz navedenih pravnosnažnih presuda nesumnjivo proizilazi svojstvo okrivljenog G.K. kao odgovornog lica - direktora preduzeća a.d. N. iz N.S. a u vreme izvršenja navedenog krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen te se u podnetom zahtevu branioca polemiše sa činjeničnim utvrđenjima nižestepenih sudova u ovom delu. Isto je bilo i predmetom žalbe branioca na prvostepenu odluku o čemu se potpuno i pravilno izjasnio Apelacioni sud u Novom Sadu u napadnutoj presudi Kž1 4701/11 od 27.09.2013. godine - strana 3. pasus prvi pa Vrhovni kasacioni sud prihvatajući te razloge na iste, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Nadalje, u podnetom zahtevu branioca, ukazuje se na povredu zakona i to odredbe člana 439. tačka 2) ZKP (povreda zakona iz odredbe člana 369. tačka 3) ranijeg ZKP) jer je primenjen zakon koji se nije mogao primeniti. Po stavu podnosioca zahteva ova povreda se najpre ogleda u tome što se u konkretnom slučaju radi o nepodobnom pokušaju krivičnog dela jer se na stanu koji je predmet ovog krivičnog dela ne može steći pravo vlasništva već samo pravo korišćenja budući da je reč o stanu solidarnosti na kome pravo raspolaganja ima Grad N.S. a nikako okrivljeni K., a potom i u tome što, kako se radi o pokušaju krivičnog dela, isti i nije moguć u kvalifikovanom obliku krivičnog dela iz člana 234. stav 3. KZ jer i nije pribavljena nikakva imovinska korist.

Ni ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog suda nisu osnovani.

Iz činjeničnih utvrđenja u napadnutim pravnosnažnim presudama i opisu radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okr. G.K. oglašen krivim jasno proizilaze sva bitna obeležja ovog krivičnog dela, u pokušaju, odnosno da je ovaj okrivljeni pokušao pribaviti imovinsku korist u iznosu od preko milion i petsto hiljada dinara drugom licu na način da je "...doneo rešenje o dodeli stana površine ... m2 J.K., u N.S. u ul. ... a zatim dana 09.01.2006. godine zaključio Ugovor sa imenovanom, kojom je preneo pravo vlasništva na stanu na nju i koji je overio u Opštinskom sudu u Novom Sadu dana 21.02.2006. godine..." i tvrdnje branioca u zahtevu za zaštitu zakonitosti o tome da se "radi o stanu solidarnosti", da je "predmetni ugovor apsolutno ništav" i da se "i nije moglo prenositi pravo vlasništva nad predmetnim stanom" - a zbog čega bi se po stavu odbrane i radilo o nepodobnom pokušaju - uopšte ne proizilaze iz opisa radnje izvršenja krivičnog dela iz izreke presude nego je reč samo o činjeničnim tvrdnjama odbrane. Kako se zaključak o (ne)pravilnosti u primeni zakona može izvlačiti jedino iz činjeničnog stanja koje je utvrđeno u pravnosnažnoj odluci, a iz navedenog činjeničnog stanja iz izreke presude ne proizilazi ni da se "radi o stanu solidarnosti" ni da je "predmetni ugovor apsolutno ništav" a ni da se "nije moglo prenositi pravo vlasništva nad predmetnim stanom" - već suprotno: da je okrivljeni i doneo rešenje o dodeli stana i zaključio ugovor o prenosu prava vlasništva te ga i overio, to je zahtev branioca i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Nadalje, neosnovan je i neprihvatljiv stav iznet u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da se, budući da je reč o pokušaju krivičnog dela, uopšte i ne može raditi o kvalifikovanom obliku krivičnog dela iz člana 234. stav 3. KZ. Suprotno ovome, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu odredbu člana 30. KZ i visinu zaprećene kazne za kvalifikovane oblike dela (iz stava 2. i 3. člana 234. KZ), nema dileme da je pokušaj dela moguć. To potpuno jasno proizilazi iz opisa radnje izvršenja u osporenim presudama, tj. da je okrivljeni pokušao pribaviti imovinsku korist drugome u iznosu od preko milion i petsto hiljada dinara u kom cilju je preduzeo radnju izvršenja tj. sve što je trebalo preduzeti a što je, u skladu sa njegovim umišljajem, bilo potrebno da dovede do ove očekivane posledice koja je pak, u konkretnom slučaju a kako to proizilazi iz opisa radnje izvršenja, izostala. Stoga je u konkretnom slučaju, pravilno primenjena odredba člana 30. KZ a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovani.

Sa svega izloženog, ocenivši, iz iznetih razloga, da je zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbi člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 121/12), doneo odluku kao izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                      Nevenka Važić, s.r.