Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 518/22 od 14.07.2022. godine, u stavu I usvojene su žalbe branilaca okrivljenog Ivanov Vladimirov Lyubomira, advokata Dalibora Katančevića i advokata Selimira Antonića i presuda Višeg suda u Beogradu 4K. br. 470/2020 od 28.12.2021. godine je preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Ivanov Vladimirov Lyubomira za krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica u produženom trajanju iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 20.06.2020. godine pa nadalje i na osnovu člana 88. Krivičnog zakonika, izrečena mu je mera bezbednosti proterivanje stranaca iz zemlje sa teritorije Republike Srbije za vreme od 7 godina od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok su žalbe branilaca okrivljenog Ivanov Vladimirov Lyubomira, advokata Dalibora Katančevića i advokata Selimira Antonića u preostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena. U stavu II izreke presude, usvojena je žalba punomoćnika oštećenog „AA banka Srbija“ a.d..., advokata Olivere Budakov, i presuda Višeg suda u Beogradu 4K. br. 470/2020 od 28.12.2021. godine je preinačena u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu, tako što je Apelacioni sud u Beogradu na osnovu odredbe člana 258. Zakonika o krivičnom postupku oštećenom „AA banka Srbija“ a.d. ... delimično dosudio postavljeni imovinskopravni zahtev u iznosu od 86.000,00 dinara, dok je za preostali iznos do traženih 178.655,00 dinara banka upućena na parnični postupak.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Dalibor Katančević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP i člana 441. tačka 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, drugostepenu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret ili da drugostepenu presudu ukine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, dok je u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku neosnovan, a u ostalom delu je nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3.ZKP na štetu okrivljenog na taj način što je sud od okrivljenog oduzeo imovinsku korist i istovremeno ga obavezao da naknadi štetu u visini pribavljene imovinske koristi.

Naime, odredbom člana 91. Krivičnog zakonika (KZ), propisano je da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom, dok je stavom 2. propisano da će se korist iz stava 1. ovog člana oduzeti pod uslovima predviđenim ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.

Članom 92. KZ u stavu 1. propisano je da će se od učinioca oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljane izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.

Članom 93. stav 1. KZ, propisano je da ako je u krivičnom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oštećenog sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog u tom iznosu.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je sud utvrdio jedan iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi i na osnovu istog dosudio oštećenima imovinsko pravni zahtev, da bi zatim oduzeo imovinsku korist pozivajući se na odredbu člana 91. KZ, što prevazilazi protivpravno pribavljenu imovinsku korist, te su osnovani navodi branioca i pravnosnažne presude su preinačene tako što je zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu za oduzimanje imovinske koristi odbijen kao neosnovan, te time otklonjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 93. stav 1. KZ.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na taj način što se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o veštačenju MUP-a Direkcija policije, UKP, NKCF, Odeljenje za elektronska i informatička veštačenja broj 03.2.11.8.3-119/20 od 15.01.2021. godine, smatrajući da se nezakonitost ovog dokaza ogleda u činjenici da je nalaz i mišljenje veštaka na kome se presuda zasniva uradio veštak koji nije na spisku stalnih sudskih veštaka i koji pri tom nije antropolog iako je ovo veštačenje moralo biti povereno veštaku antropologu.

Izneti navodi se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, isti navodi isticani su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 7 pasus 2 i strani 8 pasus 2 obrazloženja presude, dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac takođe ukazuje i da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP uz navode da radnja koja je okrivljenom stavljena na teret- postavljanje uređaja za skidanje podataka tzv. „skimera“ pomoću koga je okrivljeni neovlašćeno pristupao poverljivim podacima sa platnih kartica u momentu dok su ih vlasnici koristili na bankomatima, predstavlja radnju izvršenja lakšeg oblika krivičnog dela iz člana 243. stav 5. Krivičnog zakonika.

Odredbom člana 243. KZ stavom 1. propisano je da ko napravi lažnu platnu karticu ili ko preinači pravu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko takvu lažnu karticu upotrebi kao pravu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, dok je stavom 3. propisano da ako je učinilac dela iz stava 1. ovog člana pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara kazniće se zatvorom od 2 do 12 godina i novčanom kaznom.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Lyubomir Vladimirov Ivanov oglašen krivim da je „napravio lažne platne kartice klijenata više poslovnih banaka i tako načinjene lažne platne kartice upotrebio kao prave na bankomatima više poslovnih banaka i time pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara... na taj način što je na bankomatima poslovnih banaka postavljao uređaj za skidanje podataka tzv. „skimer“ pomoću koga je neovlašćeno pristupao poverljivim podacima sa platnih kartica u momentu dok su ih vlasnici koristili na bankomatima, a zatim koristeći lažne kartice sačinjene sa ovako pribavljenim podacima i tim brojevima, sa računa većeg broja građana podizao i prisvajao novac...“

Dakle, iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je napravio lažne platne kartice, a potom iste upotrebio kao prave, a koje obe radnje su kao alternativne propisane u članu 243. stav 1. KZ, a ne stavlja mu se na teret da je nabavio lažne platne kartice, što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela iz stava 5. predmetnog člana, kako se to neosnovano navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti. Stoga, po nalaženju ovog suda, u radnjama okrivljenog stiču se sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je na navedeni način sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakoniosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona koju numerički označava kao povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP uz obrazlaženje da nema dokaza da je okrivljeni izvršio svaku radnju koja ulazi u sastav produženog krivičnog dela, a iako nije bilo moguće utvrditi sa određenih snimaka da li je okrivljeni lice koje je podizalo novac veštak je dao ocenu da je najverovatnije reč o okrivljenom, na koji način branilac osporava dokaznu snagu veštačenja i utvrđeno činjenično stanje, te suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac navodi da sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom budući da je prvostepenu presudu neprimetno preinačio i beznačajno kaznu umanjio, te nije pravilno odmerio kaznu na koji način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti takođe kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne obrazlaže u čemu se sastoje navedene povrede, pa je samim tim Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovim delovima zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji s obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogledaju povrede zakona na koje se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 2, člana 491. stav 1. i 2., člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 484. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić