- čime bi izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Na osnovu odredbe člana 258. stav 3. ZKP UKIDA SE obaveza okrivljene J.A. da Apoteci ''V.'' da na ime imovinskopravnog zahteva isplati 100.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja i upućuje se Apoteka ''V.'' da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 3249/13 od 05.06.2014. godine usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vranju preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju K 26/13 od 30.08.2013. godine (kojom je okrivljena J.A. na osnovu odredbe člana 355. tačka 1. tada važećeg ZKP oslobođena od optužbe da je počinila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ), pa je okrivljena J.A. oglašena krivom da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Tom presudom okrivljena je obavezana da na ime paušala u korist budžetskih sredstava suda plati iznos od 10.000,00 dinara, a da Apoteci ''V.'' na ime imovinskopravnog zahteva plati iznos od 100.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena Z.J. upućena na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 34/14 od 19.11.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljene J.A. i njenog branioca advokata LJ.A.i presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 3249/13 od 05.06.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljene J.A., advokat LJ.A., zbog povrede člana 383. stav 2. ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i iz člana 438. stav 2. ZKP, a iz navoda da je donošenjem označenih pravnosnažnih presuda povređeno načelo ne bis in idem proizilazi da zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe odnosno da iste ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje, uz zahtev da bude obaveštena o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda;

-zajednički branioci okrivljene J.A., advokati N.L. i F.M., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, odnosno da preinači presudu Apelacionog suda u Nišu Kž3 34/14 tako što će prema okrivljenoj odbiti optužbu.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 490. ZKP, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, jer nije našao da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene J.A. su osnovani.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je presudom Prekršajnog suda u Vranju Pr 5939/10 od 22.12.2011. godine prekršajni postupak pokrenut i vođen protiv okrivljenih Apoteka ''V.'' sa sedištem u V. i J.A., zbog prekršaja iz člana 279. st. 1. i 3. tačka 9. u vezi člana 271. Zakona o radu, na osnovu odredbe člana 216. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima obustavljen zbog nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka. Dalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je presudom Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Nišu Prž 8015/12 od 29.03.2012. godine odbijena kao neosnovana žalba podnosioca zahteva Inspektorata za rad, Odeljenja inspekcije u Vranju za Pčinjski upravni okrug, a rešenje Prekršajnog suda u Vranju Pr 5939/10 od 22.12.2011. godine je potvrđeno.

Potom, iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljena J.A. presudom Osnovnog suda u Vranju K 26/13 od 30.08.2013. godine na osnovu odredbe člana 355. tačka 1. tada važećeg ZKP oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ. Dalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 3249/13 od 05.06.2014. godine usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vranju preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju K 26/13 od 30.08.2013. godine (kojom je okrivljena J.A. na osnovu odredbe člana 355. tačka 1. tada važećeg ZKP oslobođena od optužbe da je počinila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ), pa je okrivljena J.A. oglašena krivom da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Takođe, iz spisa predmeta se utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 34/14 od 19.11.2014. godine odbijene kao neosnovane žalbe okrivljene J.A. i njenog branioca advokata LJ.A. i presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 3249/13 od 05.06.2014. godine je potvrđena.

Prema stanju u spisima, događaj opisan u izreci rešenja Prekršajnog suda u Vranju Pr 5939/10 od 22.12.2011. godine, kao i u presudi Apelacionog suda u Nišu Kž1 3249/13 od 05.06.2014. godine dogodio se istog dana – 05.10.2009. godine, u istom mestu – Vranju, pri čemu se događaj odnosi na istu radnju okrivljene koja nije postupila po rešenju Inspekcije rada Pčinjskog okruga broj 380-117-00633/2009-04 od 05.10.2009. godine kojim je odloženo rešenje o otkazu ugovora o radu broj 938 od 21.09.2009. godine i zaposlenu Z.J. nije vratila na rad do donošenja pravnosnažne odluke suda.

Dakle, činjenični opis prekršaja koji se odnosi na istu okrivljenu, na isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu i istovetnoj radnji okrivljene, iz koje su naknadno nastupile posledice bliže opisane u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju istovetan činjenični opis prekršaja iz člana 273. st. 1. i 3. tačka 9. u vezi člana 271. Zakona o radu u odnosu na koje je nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, te je isti rešenjem Prekršajnog suda u Vranju Pr 5939/10 od 22.12.2011. godine obustavljen, te krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje je okrivljena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 3249/13 od 05.06.2014. godine oglašena krivom, uz opis naknadno nastupele posledice proistekle iz istovetne radnje okrivljene, a koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 34/14 od 19.11.2014. godine, to je u konkretnom slučaju pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona i to člana 4. stav 1. ZKP važećeg u vreme donošenja pravnosnažnih presuda i sledstveno tome bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, na koju se osnovano ističe u zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP važećeg u vreme donošenja pravnosnažnih presuda propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu, garantovana je i Ustavom Republike Srbije, koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za drugo kažnjivo delo.

Osim toga, i odredbom člana 4. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države, za delo zbog kog je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Imajući u vidu citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, te činjenicu da radnje okrivljene J.A. opisane u izreci rešenja Prekršajnog suda u Vranju Pr 5939/10 od 22.12.2011. godine i radnje zbog kojih je pobijanim presudama oglašena krivom predstavljaju činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene J.A. i preinačio pobijane presude tako što je prema okrivljenoj J.A. na osnovu odredbe člana 422. tačka 2. ZKP odbio optužbu da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ.

Kako je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 422. tačka 2. ZKP prema okrivljenoj J.A. odbio optužbu da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, to je, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Osim toga, kako je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 422. tačka 2. ZKP prema okrivljenoj J.A. odbio optužbu da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, to je na osnovu odredbe člana 258. stav 3. ZKP ukinuo obavezu okrivljene iz pravnosnažne presude da Apoteci ''V.'' na ime imovinskopravnog zahteva isplati 100.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja i uputio Apoteku ''V.'' da imovinskopravni zahtev može ostvarivati u parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud se u navode zahteva branilaca okrivljene kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 383. stav 2. ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, člana 438. stav 2. ZKP i člana 439. tačka 1. ZKP nije upuštao, našavši da su isti, s obzirom da je optužba prema okrivljenoj presudom ovoga suda, a na osnovu odredbe člana 422. tačka 2. ZKP odbijena, bespredmetni.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                              Dragiša Đorđević,s.r.