.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 312/2016
29.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku prema okrivljenom M.M., zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M., advokata S.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.11533/10 od 21.09.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1347/15 od 22.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.11533/10 od 21.09.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1347/15 od 22.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.11533/10 od 21.09.2015. godine u stavu I okrivljeni M.M. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine a izrečena mu je i novčana kazna u iznosu od 80.000,00 dinara koju je okrivljeni obavezan da plati u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude s tim da je određeno da ukoliko je okrivljeni ne plati, u određenom roku sud će je zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom okrivljeni M.M. na osnovu odredbe člana 264. stav 1. ZKP obavezan je da nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 166.243,47 dinara, a na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Navedenom presudom u stavu II okrivljeni M.M. na osnovu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo prevare u pomaganju iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, i određeno je da u ovom delu troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
U stavu III primenom odredbe člana 258. stav 4. ZKP, oštećeno preduzeće „K.“ DOO B. je radi ostvarivanja postavljenog imovinsko pravnog zahteva upućeno na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1347/15 od 22.12.2015. godine usvajanjem žalbi okrivljenog M.M. i njegovog branioca preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.11533/10 od 21.09.2015. godine u pogledu pravne kvalifikacije i u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu radnje okrivljenog M.M. pravno kvalifikovao kao krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine) za koje krivično delo je oglašen krivim prvostepenom presudom, pa je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, dok je u ostalom delu žalbe okrivljenog i njegovog branioca odbio kao neosnovane.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.M., advokat S.M., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i postupak vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmotranja spise predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.M. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se navedena povreda sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da u pravnosnažnim presudama nije precizno utvrđen predmet izvršenja krivičnog dela i visina pribavljene protivpravne imovinske koristi. U zahtevu se navodi da su tokom ovog krivičnog postupka obavljena tri zasebna veštačenja u pogledu utvrđivanja vrednosti robe koja je predmet izvršenja krivičnog dela i sva tri veštačenja nisu pošla od utvrđivanja stvarne tržišne vrednosti konkretne robe na dan izvršenja, već su za osnovu izmale kompenzacioni posao između Preduzeća „K.“ – Preduzeća „F.“ iz P., kao i da naznačenje da je okrivljeni preuzeo robu u određenom iznosu, ne označava o kakvoj se vrsti i količini robe radi.
Kako je dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva – pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje - Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog M.M. na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
