Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, dostavio Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno da drugo delo koje se okrivljenom stavlja na teret ima sva obeležja krivičnog dela iz člana 210. KZ (krivično delo sitna krađa, utaja i prevara) za koje delo je u vreme suđenja nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, te da se ne može raditi o produženom krivičnom delu za koje je okrivljeni osuđen, već samo o jednom delu, a za drugo delo je okrivljeni morao biti oslobođen usled zastarelosti krivičnog gonjenja.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Nišu 3K.492/18 od 15.05.2019. godine okrivljenom AA stavljeno na teret da je u periodu od 25. do 27.12.2014. godine, i dana 04.02.2015. godine, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist doveo oštećene, lažnim prikazivanjem činjenica u zabludu na način, u mestu i u vreme bliže opisano u izreci presude, pribavivši tako protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 12.350,00 dinara, pri čemu je postupao u uračunljivom stanju, bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, i oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ.

Produženo krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pobijanom prvostepenom presudom, obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, pa stoga se u smislu člana 61. stav 5. KZ, ima smatrati da je produženim delom, ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima, jer je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem, a što očigledno proizilazi iz izreke i obrazloženja prvostepene presude. S tim u vezi je i pravna kvalifikacija navedenog produženog krivičnog dela izvršena prema sveukupnom zbiru novčanih iznosa ostvarenih pojedinačnim delima. U tom slučaju zastarelost krivičnog gonjenja kod produženog krivičnog dela počinje teći od momenta kada je preduzeta radnja poslednjeg dela koje je obuhvaćeno produženim krivičnim delom, a rok se određuje prema pravnoj kvalifikaciji koja je prihvaćena za produženo krivično delo.

Dakle, kako je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim da je u vremenskom periodu od 25. do 27.12.2014. godine, i dana 04.02.2015. godine izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 1, u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika, a prema istom zakonu propisana kazna zatvora je od šest meseci do pet godina i novčana kazna, to proizilazi da u konkretnom slučaju u smislu člana 103. tačka 5) KZ u vezi člana 104. tačka 6) KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nije nastupila kako se neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Takođe, zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodeći da je postupak vođen na osnovu optužnog predloga OJT u Nišu kojim je obuhvaćeno delo iz člana 210. KZ (krivično delo sitne krađe, utaje i prevare), za koje OJT nije nadležan, već se goni po privatnoj tužbi, iz čega proizilazi da branilac okrivljenog ustvari ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu podnelo optužni predlog Kt.br.3138/15 od 05.06.2018. godine protiv okrivljenog AA, zbog osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ.

U konkretnom slučaju optužni predlog je podignut od strane ovlašćenog tužioca, pri kome je ostao do završetka glavnog pretresa, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da nadležni tužilac nije bio ovlašćen za podizanje optužnog akta, jer je u ovom predmetu, u svakoj fazi postupka postojala optužba ovlašćenog lica.

Dalje, branilac u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP-a navodeći da je primenjen zakon koji se ne može primeniti, tačnije odredbe člana 61 KZ, jer se ne radi o produženom krivičnom delu.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Članom 61. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja, dok je stavom 4. istog člana propisano da ako produženo krivično delo obuhvata lakše i teže oblike istog dela, smatraće se da je produženim krivičnim delom učinjen najteži oblik od učinjenih dela, a stavom 5. da ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca.

Izrekom prvostepene presude okrivljeni AA oglašen je krivim što je „u periodu 25. do 27.12.2014. godine u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist doveo oštećenog M.M. lažnim prikazivanjem činjenica u zabludu i time ga naveo da mu na štetu svoje imovine uplati iznos od 10.700,00 dinara tako što je na internet sajtu ... postavio oglas da prodaje mobilni telefon...., i dana 04.02.2015. godine u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist doveo oštećenog Z.Ž. lažnim prikazivanjem činjenica u zabludu i time ga naveo da mu na štetu svoje imovine uplati iznos od 1.650,00 dinara, tako što je preko internet sajta ... postavio oglas o prodaji električne bušilice..... „ pribavivši na način opisan u izreci presude protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 12.350,00 dinara, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje.

Iz ovako datog opisa radnji okrivljenog proizilaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1 KZ u vezi sa članom 61. KZ, kako objektivna, koja se odnose na radnje okrivljenog, tako i subjektivna, koja se tiču uračunljivosti i svesti o zabranjenosti dela.

U konkretnom slučaju radi se o istovrsnim krivičnim delima koja su preduzeta od strane istog učinioca u vremenskoj povezanosti, gde su radnje preduzete korišćenjem iste situacije, i koje su obuhvaćene jedinstvenim umišljajem okrivljenog. S toga Vrhovni kasacioni sud suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti, da je primenjen zakon koji se ne može primeniti, ocenjuje neosnovanim.

Branilac okrivljenog dalje u zahtevu navodi da pravnosnažne presude sadrže povrede zakona iz člana 440 ZKP-a, koja se odnosi na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, navodeći da nije tačno utvrđeno koliku je protivpravnu imovinsku korist okrivljeni ostvario, kao što ističe i da su povređene odredbe o uslovnoj osudi, i osnovama za ublažavnje sankcija i da je okrivljeni trebalo da bude oslobođen od odgovornosti, čime branilac okrivljenog ustvari ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP-a, međutim pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao i povreda odredbe člana 441. stav 1. ZKP-a, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                         Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                    Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić