Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 312/2022
06.04.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Miroljuba Tomića i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Sare Papaz, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu K 280/20 od 19.02.2021. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 89/21 od 13.10.2021. godine , jednoglasno, u sednici veća održanoj dana 06.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Sare Papaz, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu K 280/20 od 19.02.2021. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 89/21 od 13.10.2021. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu K 280/20 od 19.02.2021. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 89/21 od 13.10.2021. godine povodom žalbe branioca okrivljenog preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu K 280/20 od 19.02.2021. godine tako što je okrivljenom u kaznu zatvora u trajanju od deset meseci uračunato vreme provedeno u pritvoru, dok je u preostalom delu žalba odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena. 

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Sara Papaz, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje i odredi da se odloži odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva.

U podnetom zahtevu branilac okrivljenog navodi da je od strane sudova učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP-a, jer je sudija koji je doneo prvostepenu presudu prethodno postupao kao sudija za prethodni postupak i doneo rešenje o određivanju pritvora.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

U konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da je sudija Fuad Zukorlić učestvovao kao predsednik krivičnog vanraspravnog veća Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu koje je donelo rešenje Kv 27/21 od 25.01.2021. godine kojim je prema okrivljenom AA određen pritvor u trajanju do 30 dana koji se ima računati od dana lišenja slobode, te da u istom predmetu sudija Fuad Zukorlić koji je doneo prvostepenu presudu nije postupao kao sudija za prethodni postupak, to, dakle, ne postoji razlog za obavezno izuzeće ovog sudije od vršenja sudijske dužnosti predviđen odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, niti drugi razlozi predviđeni odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 3) ZKP. Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, to, dakle, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog AA, u konkretnom slučaju nije učinjena ova povreda.

Branilac okrivljenog zahtev podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koju obrazlaže tako što navodi da u pravnosnažnoj presudi nisu navedena bitna obeležja krivičnog dela vezana za pojam krivice u smislu člana 14. i 22. KZ-a jer nije navedeno da je okrivljeni bio svestan svoga dela, želeći njegovo izvršenje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Članom 22. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Članom 25. Krivičnog zakonika propisano je da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

Po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude, i to da je okrivljeni AA „...u uračunljivom stanju i sa umišljajem neovlašćeno držao u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, pri tom svestan da je njegovo delo zabranjeno....“ a u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u uračunljivom stanju i sa umišljajem, svestan da je njegovo delo zabranjeno na koji način su opisana sva bitna zakonska subjektivna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao sa umišljajem, a umišljaj kao oblik vinosti podrazumeva da je bio svestan svoga dela i da je hteo njegovo izvršenje, stoga se, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodeći da se sud prilikom izricanja kazne nije upuštao u osnovanost primenjivosti odredbe člana 55. stav 2. KZ (a po stavu branioca samim tim i odredbe člana 57. stav 4. KZ) koja predviđa da kada je zakonom predviđena mogućnost oslobođenja od kazne ista se može ublažiti bez obzira na raniju osuđivanost, na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 55. stav 1. Krivičnog zakonika ( „Sl.Glasnik RS“ broj 35/19 koja se primenjuje od 01.12.2019. godine ) propisano je da ako je učinilac krivičnog dela učinjenog sa umišljajem ranije osuđen za umišljajno krivično delo, sud će tu okolnost uzeti kao otežavajuću, ako od ranije osude ili izdržane kazne nije proteklo pet godina, dok je stavom 2. istog člana propisano da u slučaju iz stava 1. ovog člana, sud ne može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, izuzev ako zakon predviđa da se kazna može ublažiti ili ako zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, proizilazi da je sudu pružena mogućnost da u određenim situacijama, iako postoji povrat, može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, ali ne i obaveza kojom se nalaže sudu da u svakom slučaju tako postupi, pa su samim tim ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Iz obrazloženja zahteva prozilazi i da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva branilac ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedene odredbe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Sare Papaz, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP.