Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca i branilaca okrivljenog, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 br.3124/13 od 02.12.2013. godine, uvaženjem žalbi branilaca okr. B.G. preinačio prvostepenu presudu tako što je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. vezi stava 1. KZ zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, otklonio iz prvostepene presude odluku o opozivanju uslovne osude izrečene presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K br.380/07 od 25.09.2009. godine i okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 11 meseci, dok je u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog, kao i žalbu Višeg javnog tužioca u celosti odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okr. B.G. i to:

-branilac, adv. S.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i ukine obe presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili apelacionom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac, adv. I.R., zbog povrede zakona - člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da obe presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda u zahtevima uz primenu člana 604. ZKP u odnosu na prvostepenu presudu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca, adv. S.M. neosnovan je u odnosu na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, dok je isti zahtev u preostalom delu, kao i zahtev branioca adv. I.R. nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, adv. S.M. u zahtevu navodi da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim izrekom drugostepene presude nije krivično delo, s obzirom na to da je u izreci navedeno da se radi o lažnim ispravama, a zatim se te isprave opisuju kao prave, te kako zakon sankcioniše upotrebu lažnih isprava, to je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio krivični zakon kada je okrivljenog oglasio krivim za upotrebu pravih isprava. Iako branilac ne opredeljuje konkretno o kojoj povredi zakona je reč, iznetim navodima zahteva ukazuje se na povredu zakona u pitanju da li je delo za koje je okrivljeni oglašen krivim krivično delo – član 439. tačka 1. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom branioca, adv. S.M. ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Naime, stoji navod zahteva da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da su predmetne isprave – registarske tablice ... registarskog područja broj ..., saobraćajna dozvola izdata od strane nadležnih organa Republike Italije broj ... i zeleni karton broj ..., prave, u smislu da su izdate od strane nadležnih organa. Međutim, te isprave okrivljeni je upotrebio za drugo vozilo – ..., za koje nisu izdate, pa su navedene isprave u odnosu na to drugo vozilo lažne.

Upotrebom predmetnih isprava na način opisan u izreci drugostepene presude, okrivljeni je ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je tom presudom oglašen krivim, pa se, stoga, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca, adv. S.M. ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Navodima zahteva da je izreka drugostepene presude krajnje nerazumljiva i nejasna u odnosu na krivično delo iz člana 206. stav 2. KZ, branilac, adv. S.M. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, dok se ostalim navodima kojima branilac analizira ocenu odbrane okrivljenog i ocenu izvedenih dokaza od strane drugostepenog suda i daje sopstvene ocene iskaza oštećene, u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje.

Kako navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i utvrđeno činjenično stanje, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razloge iz kojih je okrivljenom dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je zahtev branioca, adv. S.M. u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, adv. I.R. koji je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona – član 485. stav 1. tačka 1. ZKP, ne opredeljuje u zahtevu konkretno ni jednu od povreda zakona koje su taksativno navedene u članu 485. stav 4. ZKP, a koje predstavljaju razloge iz kojih je okrivljenom dozvoljeno podneti ovaj vanredni pravni lek. U obrazloženju zahteva branilac polemiše sa ocenom izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda, pre svega iskaza oštećene V.B., zatim citira delove obrazloženja drugostepene presude koji se odnose na ocenu žalbenih navoda, uz tvrdnju da taj deo presude predstavlja jedno ''pravno ništa'', zatim da je obezvređena pravna vrednost dokaza jer se na osnovu njih ne presuđuje, da nije primenjen zakon već ''potreba za osudom'', koju ''na genijalan način prikazuje Franc Kafka u svom romanu ''Proces'', u kome glavni junak Jožef K, kao ni ovde okrivljeni, ne zna ni zašto je optužen ni zašto je osuđen''...

Iznetim navodima branilac okrivljenog, adv. I.R. osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i drugostepenom presudom, te kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev ovog branioca ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                            Dragiša Đorđević, s.r.